Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović, učestvovala je u Žešovu na Ministarskoj konferenciji za Karpatsku konvenciju i 13. sastanku Komiteta za implementaciju Karpatske konvencije u organizaciji Ministarstva za klimu i zaštitu životne sredine Republike Poljske.
Tom prilikom, pomoćnica ministra istakla je da dosadašnji odnos čoveka prema prirodi i savremenom ekonomskom razvoju više nije prihvatljiv u pogledu zaštite životne sredine, zaštite prirode i opstanka čovečanstva.
,,Aktuelna ekonomska kriza praćena klimatskim promenama, energetskom krizom, gubitkom biodiverziteta, nestašicom pitke vode i hrane, predstavlja jedinstvenu priliku za korenite društvene i ekonomske promene u pravcu sprovođenja principa „zelene ekonomije“ koji zahtevaju široku upotrebu obnovljivih izvora i otvaranje novih „zelenih“ poslova direktno povezanih sa zaštitom životne sredine u Karpatskom regionu’’, rekla je Jasmina Jović i podsetila da je naredni sastanak Komiteta za implementaciju Karpatske konvencije zakazan za jesen 2023. godine u Republici Srbiji.
Pročitajte još:
Konferenciji je prisustvovala i Aleksandra Došlić iz Sektora za zaštitu prirode Ministarstva zaštite životne sredine a učesnici su usvojili Ministarsku deklaraciju o biodiverzitetu / Karpatska obaveza novog okvira za biodiverzitet posle 2020. godine kao i Ministarsku deklaraciju Karpatske konvencije o uticaju rata na životnu sredinu u Ukrajini kojom je potvrđena bliska saradnja sa ovom zemljom na daljoj implementaciji Karpatske konvencije.
Učesnici su ukazali na Karpatsku konvenciju kao važnog međuvladinog mehanizma i izrazili volju da se Ukrajini pomogne u rešavanju ekoloških posledica direktnih i indirektnih uticaja rata na Karpate, posebno na prirodno okruženje i zaštitu prirode.
Prisećanja radi, na Ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu” 22. maja 2003. godine u Kijevu, Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata potpisalo je sedam zemalja Karpatskog regiona: Ukrajina, Poljska, Rumunija, Slovačka, Mađarska, Češka i Srbija.
Cilj Konvencije predstavljaju sveobuhvatne politike zaštite i održivog razvoja Karpata radi poboljšanja kvaliteta života, jačanja lokalne privrede, očuvanja prirodne i kulturne baštine, kao i mera predostrožnosti zagađivanja životne sredine, učešća javnosti i angažovanja svih zainteresovanih subjekata na nacionalnom i lokalnom nivou u planiranju i upravljanju zemljišnim i vodnim resursima.
Članstvo Srbije, čija se teritorija delimično nalazi u Karpatskom području, (Nacionalni park „Đerdapˮ) veoma je važno uzimajući u obzir da su ugovorno-institucionalni aranžmani subregionalnog tipa omogućavajući razvoj saradnje ne samo u užem domenu zaštite životne sredine već i šire, odnosno u svim oblastima privrednog razvoja.
Energetski portal
