U periodu između 2000. i 2013. godine izgubljeno je područje netaknutih ekosistema veličine Meksika. Istraživači objašnjavaju da ovo ima ozbiljne posledice po globalni biodiverzitet i na ljude koji se oslanjaju na prirodne resurse.
“Očekivali smo da će biti visokog nivoa netaknutog ekosistema i gubitka divljine, ali rezultati su bili šokantni” kaže Bruk Vilijams sa Univerziteta u Kvinslendu.
“Otkrili smo da je velika površina, skoro dva miliona kvadratnih kilometara, izgubljena za samo 13 godina, o čemu je zastrašujuće razmišljati. Naša otkrića pokazuju da se ljudski pritisak sve više širi i u poslednja ekološka netaknuta i divlja područja” dodaje Vilijams.
Istraživači su otkrili da 58,4 procenata kopnenih ekosistema bilo pod “umerenim ili intenzivnim” pritiskom ljudske aktivnosti, dok je samo 41,6 procenata ekosistema bilo netaknuto, a da je svega 25 procenata ekosistema još uvek prava divljina.
Izgubljenih 1,9 miliona kvadratnih kilometara uglavnom su bili tropski i suptropski travnjaci u Aziji, Južnoj Americi i Africi, ističe Družtvo za zaštitu divljih životinja (VCS), koje je učestovalo u istraživanju. I kišne šume jugoistočne Azije pretrpele su značajnu štetu.
Pročitajte još:
Međunarodni tim od 17 stručnjaka koristio je satelitske snimke za procenu uticaja na kopneni ekosistem i za praćenje njegove promene od 2000. Do 2013. godine.
„Podaci ne lažu. Čovečanstvo nastavlja da smanjuje količinu zemljišta koja je potrebna drugim vrstama da bi preživele. Moramo zaštititi preostale ekosisteme, kako bismo sprečili klimatske promene„, rekao je istraživač Džejms Vatson
Studija UN-a koja je objavljena prošle nedelje otkriva da svetske vlade nisu postigle nijedan od 20 ciljeva koje su postavile za očuvanje biodiverziteta do 2020. Dok drugo istraživanje objavljeno ovog meseca pokazuje da je populacija divljih životinja u poslednjih 50 godina u proseku opala za 68 odsto.
Izvor: weforum
