U izveštaju koji je za Svetsku fondaciju za prirodu pripremilo 59 svetskih naučnika otkriveno je da su ljudi od 1970. godine uticali na nestanak čak 60 odsto vrsta sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca. Istraživački rad stručnjaka pokazao je kako sve veća potrošnja prirodnih resursa od strane čovečanstva uništava mrežu života stvaranu milijardama godina unazad.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 16704 populacije koje su predstavljale više od 4000 životinjskih vrsta.
„Mesečarimo ka rubu ponora“, kazao je izvršni direktor zadužen za nauku i konzervaciju pri Svetskoj fondaciji za prirodu Majk Baret. „Da je svetsko stanovništvo opalo za 60 odsto, ispraznile bi se Severna i Južna Amerika, Afrika, Evropa, Kina i Okeanija„, slikovito je objasnio razmeru naših dela. „Ovo ima daleko veće posledice od gubitka čuda prirode, iako je već ono tužno, i zapravo ugrožava budućnost ljudi. Priroda nije samo lepa, već nam obezbeđuje život.“
Najveći udarac od strane ljudi pretrpela su vodena staništa, čija je populacija opala za 83 odsto. Kao rezultat sloma indijski krokodili dospeli su na ivicu opstanka. Najugroženiji regioni sveta su severna i centralna Amerika, a najteže pogođene vrste su džinovske vidre i majmuni pauci, saznali su istraživači.
Mnogi naučnici veruju da je u začetku šesto masovno izumiranje, prvo koje je izazvala vrsta Homo sapiens. Analize su pokazale kako su ljudi odgovorni za iščeznuće 83 odsto sisara i polovine biljaka, kao i da bi, čak i da se uništavanje zaustavi istog trenutka, prirodnom svetu bilo neophodno od 5 do 7 miliona godina da se oporavi.
Gubitak prirodnih staništa, često u svrhu proširenja poljoprivrednog zemljišta, predstavlja najpogubniji faktor po vrste. Čovek značajno utiče na čak tri četvrtine Zemljine površine. Nezanemarljivi razlozi za izumiranje su i ubijanje zarad ishrane, kao i hemijsko zagađenje.
Izvršna direktorka Fondacije Tanja Stil zaključila je: „Mi smo prva generacija koja je svesna da uništava planetu i poslednja koja može da učini nešto na tom polju.“
