View this post on Instagram
Napredak u sektoru energetike, energetska tranzicija i prelazak na obnovljive izvore energije važna su pitanja za sve vlade u regionu, zaključak je regionalne konferencije “Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu”.
Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije istakao je da su u oblasti energetike potrebne brojne reforme, ali i promene navika i ogromna ulaganja, i to između 16 i 30 milijardi evra narednih godina.
“U Srbiji postoje duboki suštinski problemi i to ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu, starim tehonlogijama u termoelektranama”, rekao je Vučić.
Kako je dodao ničeg novog nema ni kada je reč o hidropotencijalima, kao i da država nije u poziciji da poveća procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj ponudi i potrošnji.
„To znači da ćemo morati da sprovedemo mnogo reformi, da promenimo navike i da radimo na prilično drugačiji način. Nema lakih, ni jednostavnih odluka, ali moraćemo što pre da radimo, inače ćemo da se suočimo sa katastrofom. Kada vidite brojeve, novac koji ćemo morati da uložimo u naš energetski sektor, i ako uzmemo tri norveška predloga za narednih 10, 15 ili 20 godina, biće potrebno između 16 i 17 milijardi do čak 32-33 milijarde evra“, naglasio je Vučić.
Napomenuo je da će Srbija i danas potrošiti više od 2,5 miliona evra, za uvoz strujom sa evropske mreže.
Zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške za energetiku Andreas Eriksen ocenio je da je regionalna saradnja ključna po pitanju rešavanja problema u oblasti energetike. Kako je istakao treba odmah delovati kako bi se obezbedila dobra budućnost za sve nas, kao i da zelena energija može da podstakne zelenu tranziciju u celom regionu.
Edi Rama, premijer Albanije osvrnuo se na otvaranje regionalnog tržišta energenata, njime bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u sektoru energetike.
Pročitajte još:
“Tržišta zemalja Zapadnog Balkana su mala, ako se zemlje pojedinačno budu bavile pitanjem energetike i nabavakom energenata, oni mogu biti samo skuplji. Ako bismo nastupalli na regionalni način u energetici, možemo imati jednostvaniji pristup finansijama i snažniji kontakt sa privatnim sektorom“, kaže Rama.
Zoran Tegeltija, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine, poručuje da oni proizvede više električne energije nego što je to potrebno za potrošnju unutar same BiH.
“Najveća ograničenja i problemi su postrojenja koja su davno izgrađena i osim jedne nove termoelektrane, koja je izgrađena pre nekoliko godina, sva postojeća postrojenja koja su izgrađena i traže mnogo ulaganja i modernizacije”, kaže on i dodaje da oko 60 odsto električne energije proizvode iz termoelektrana.
„Svesni smo da je za rešenja ovih problema i većine problema naših zemlja potrebna regionalna sasradnja. Mi smo u regionu, zajedno sa Srbijom, pokrenuli prvu ozbiljnu investiciju koja predstavlja zajedničku izgradnju hidroelektrane Buk Bijela“, naglasio je Tegeltija.
Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije, poručuje da je ovo prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana.
„U prethodnom periodu smo videli stvaranje jedne regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa. Takav odnos je jedini način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski sistem koji će privući više investitora“, rekao je on.
Kako je dodao, njihov glavni cilj je proizvodnja hrane i energije, i najavio je da je namera Severne Makedonije da napravi kapacitet do jednog gigavata zelene energije.
Dritan Abazović, premijer Crne Gore, istakao je da je ne samo Zapadni Balkan, već i cela Evropa, pogođena energetskom krizom.
„Ono što možemo da kažemo da je neki zajednički zaključak je da su zemlje Zapadnog Balkana izuzetno otvorene za iskustva skandinavskih zemalja, naročito Norveške, kada je u pitanju izgradnja novih energetskih objekata“, rekao je Abazović.
Posebno je istakao to da Crna Gora želi da se brendira kao zelena destinacija, kao i da tokom konferencije najviše pričalo o obnovljivim izvorima energije.
“Opšta očekivanja svih je neophodnost da umanimo energetsku zavisnost, da idemo ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora”, dodao je Abazović.
Konferencija je organizovana zajedničkim radom norveških ambasada u Sarajevu i Beogradu uz saradnju sa “Norveškom poslovnom alijansom” (NBA), “Norveška – BiH poslovnom asocijacijom” (NBBA) i uz pomoć Norveških energetskih partnera (NORWEP)
Energetski portal
