Beograd, Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Subotica, Požarevac, Zaječar, Beočin zvanično su mesta sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, pokazuju tek objavljeni podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). PM čestice koje utiču na zdravlje ljudi, te u krajnjoj liniji mogu da dovedu i do malignih oboljenja, glavni su problem u ovim mestima, osim u Boru koji je zagađen sumpor-dioksidom (SO2).
U Valjevu je zabeleženo 132 dana sa prekomernim zagađenjem PM10 česticama, sledi Užice i jedna stanica u Smederevu, gde je svaki treći dan izmereno prekomerno zagađenje. Najveća koncentracija PM10 čestica u toku samo jednog dana zabeležena je u Zaječaru, više od četiri puta iznad dozvoljene. PM2.5 najviše je bilo u Valjevu, Nišu i Kraljevu. U prestonici je najlošiji vazduh bio na Novom Beogradu, gde je skoro svaki drugi dan bio prekomerno zagađen.
Za većinu gradova ovo nije novost. Ipak, Bor, Niš i Novi Sad su u 2019. svrstani u red onih sa najgorim vazduhom, iako su u 2018, bar zvanično, imali čist vazduh.
Pročitajte još:
Agencija upozorila na opasnost u Boru
SEPA u Izveštaju navodi da je i ranije, od 2010. pa do puštanja u rad nove topionice 2015. uočila „zabrinjavajuće stanje“ u Boru. Novom topionicom je nivo SO2 u centru grada smanjen, međutim situacija se opet pogoršala 2019. pa je SEPA pozvala na smanjenje zagađenja.
Topionica je postrojenje u sklopu nekadašnjeg RTB Bora, koji je krajem 2018. preuzeo kineski Ziđin. Građani Bora su tokom 2019. protestovali i javno govorili da osećaju veće zagađenje koje im smeta dok dišu, te da se zatvaraju po kućama.
Bor se, međutim, izdvaja i po intenzitetu zagađenja – prema izveštaju za 2019, vazduh u centru Bora zbog SO2 bio je „opasan po zdravlje ljudi“ 13 puta. To znači da je 13 puta SO2 ili azot-dioksid (NO2) na jednom mestu bio duže od tri sata u količinama iznad dozvoljenih (u ovom slučaju je prag pomeren sa 350 na 500 mikrograma po satu).
Podaci iz izveštaja upućuju i na dobru vest – da je Agencija poboljšala kvalitet merenja, odnosno da stanice daju veću količinu validnih podataka u odnosu na ranije.
Naime, sistem mernih stanica u Srbiji je godinama propadao, zbog čega je većina podataka sa stanica bila neupotrebljiva, a građani Srbije nisu imali realnu sliku o zagađenju. Za razliku od 2018, kada je upotrebljivo bilo nešto ispod polovine podataka sa stanica (tačnije 48 odsto), prema SEPA-inom izveštaju ove godine taj procenat je daleko veći i iznosi 85 odsto.
Tako se mreža stanica približila kvalitetu koji je imala na samom početku, odnosno 2011. godini kada je sa stanica dobijeno 94 odsto validnih podataka.
Izvor: CINS
