Kada je reč o plutajućim vetroelektranama, mnogi se pitaju kako se tako gorostasne turbine održavaju na vodi ili šta se dešava kada nastupe jake oluje? Ipak, interesovanje za ovu tehnologiju raste iz godine u godinu, a brojne zemlje koje izlaze na more budućnost snabdevanja električnom energijom vide baš u priobalnom vetru.
Japan, Kina i SAD već najavljuju velike projekte, dok je Škotska upravo postala zemlja sa najvećom vetroelektranom na svetu.
Sada se na 15 km od obale Aberdinšir u Škotskoj nalazi vetro-farma instalisane snage 50 MW.
Vetroelektrana pod imenom „Kinkardin“ sastoji se od pet Vestas turbina pojedinačne snage 9,525 MW i jednom od 2 MW, a očekuje se da će godišnje proizvoditi 218 GWh električne energije što će biti dovoljno za snabdevanje 55.000 domaćinstava, javljaju svetski mediji.
Sve faze projekta, uključujući projektovanje, dizajn, izradu i servisne preglede, usklađene su sa vodičem za izgradnju i klasifikaciju plutajućih vetroturbina američkog klasifikacionog društva ABS (American Bureau Of Shipping).
„Ovaj uzbudljiv projekat pokazuje potencijal plutajućih turbina i uvereni smo da će imati sve značajniju ulogu u razvoju održive energije u celom svetu“, navodi se u saopštenju društva.
Kako je najavljeno, elektrana „Kinkardin“ će biti u potpunosti operativna 2022. godine.
Počitajte još:
Prednosti i mane plutajućih vetroelektrana
Samo jedan krak Vestas turbina vetroelektrane „Kinkardin“ težak je 35 tona, a osigurati im da se održe na površini vode i rotiraju na 110 metara nadmorske visine iziskuje velike troškove. Upravo to je najveća mana plutajućih u odnosu na znatno jeftinije vetroelektrane na kopnu.
Velika ulaganja ne odnose se samo na izgradnju plutajućih vetro-farmi, već su neophodna i tokom njihovog čitavog životnog veka jer su konstantno izložene vodi, pa samim tim i koroziji.
Ipak, vetrovi su mnogo jači i učestaliji na moru nego na kopnu što je jedan od glavnih razloga zbog kojeg su mnoge zemlje spremne da ulože u ovaj obnovljivi izvor energije.
Druga prednost je i to što su pogodne za izgradnju na većoj udaljenosti od kopna čime se sprečava da negativno utiču na turizam i ribarstvo, dok su fatalne kolizije propelera i ptica koje žive na obalama znatno ređe.
