U Srbiji se oko 7.000 ljudi bavi nekom vrstom organske proizvodnje hrane, koja je sve traženija, ali i skupa kako za potrošače, tako i za proizvođače. Najveći deo, uglavnom namirnica biljnog porekla se izvozi.
Na plantaži porodice Radovanović u Milutovcu berba organskih jabuka privodi se kraju. Krupni plodovi voća izgledom, ukusom i mirisom podsećaju na detinjstvo.
“Imajući u vidu to da se konvencionalni zasadi jabuke tretiraju i preko 20 puta u najboljim godinama videli smo koliko se tu sintetičkih preparata koristi, herbicida. Onda smo rešili da unapredimo tu proizvodnju i da vidimo da li bi mogli za naše tržište da ponudimo organsku jabuku u kojoj nema upotrebe sintetičkih preparata”, kaže Dragan Radovanović poljoprivrednik iz Milutovca.
U Rasinskom okrugu malo poljoprivrednika bavi se ovom proizvodnjom koja je veoma skupa i strogo kontrolisana.
Pročitajte još:
- SAMO 9,1 ODSTO UKUPNIH POLJOPRIVREDNIH POVRŠINA EU KORISTI SE ZA ORGANSKI UZGOJ
- PROIZVODI ORGANSKI, ALI NEMAJU SERTIFIKAT – ŠTA MUČI PROIZVOĐAČE?
- LJUBAV NA PRVI POGLED – ORGANELA
“Obično su to ljudi koji imaju sosptvene hladnjače, pa rade tu neku grupnu sertifikaciju koja u buduće neće biti moguća, svako će morati da bude nosilac sertifikovane organske proizvodnje. Za sad nije značajnije zastupljeno, ljudi su svesni da je to jedna teška proizvodnja”, ističe Momir Nedić, savetodavac PSSS Kruševac.
Na domaćem tržištu malo je voća i povrća sa sertifikatom organik.
“Ne može da se nađe sertifikovana u Kruševcu, mada svi kažu to je prirodno neprskano, to ne postoji”, smatra jedna sugrađanka.
“Nažalost interesovanje je jako malo razlog je kupovna moć građana, ne mogu svi priuštiti sebi organski proizvod. Neke veće prodaje za sada nema”, dodaje Radovanović.
Najveći deo, čak 80 odsto organske hrane plasira se na inostrano tržište. Izvozi se uglavnom zamrznuto voće, malina, kupina, borovnica, višnja, jagoda.
Prošle godine ostvaren je prihod od bilizu 70 miliona evra.
Izvor: RTS
