Poznato je da su zgrade veliki potrošači, kada je reč o finalnoj potrošnji i potražnji električne energije na globalnom nivou. I dok klimatske promene zahtevaju hitne akcije u postizanju neto nulte emisije, novim tehnologijama koje doprinose tome, potrebna je upravo električna energija.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je da su, primera radi, električna vozila u 2023. godini činila jednu od pet vozila na globalnom nivou. Ovo povećanje zahteva i električne punjače koji se sve češće nalaze u garažama zgrada.
Ukoliko se trenutne politike nastave, procene IEA su da će vršna potražnja za električnom energijom u zgradama rasti u svim regionima sveta. Kao primer se navode Kina, gde se očekuje da će se potražnja udvostručiti do sredine veka i Evropska unija u kojoj će doći do povećanja za dve trećine.
Klimatske promene ne donose samo potrebu za novim zelenim tehnologijama koje će smanjiti emisije, već i za onim postojećim koje doprinose njihovom stvaranju. Tu se misli na rashladne uređaje. Zbog sve viših temperatura, naročito u onim regionima koji se najbrže zagrevaju, potreba za klima uređajima biće sve veća. IEA navodi da bi do 2050. godine u Indiji kupovina ovih uređaja mogla da se desetrostruko poveća.
Pročitajte još:
- EU: DODATNE MERE ZA DEKARBONIZACIJU SEKTORA ZGRADARSTVA
- POČELA ENERGETSKA SANACIJA 26 ZGRADA CENTRALNE VLASTI U BEOGRADU
- COP28: POKRENUTA GLOBALNA INICIJATIVA ZA ODRŽIVIJI SEKTOR GRAĐEVINARSTVA DO 2030.
Mere energetske efikasnosti, kao što su dobra izolacija i stolarija, uz energetski efikasne kućne uređaje, kao i primena solarnih panela na zgradama, navode se kao važna rešenja. Ipak, sve više se govori i o boljoj komunikaciji zgrada i elektroenergetskih mreža, primenom pametnih uređaja, pametnih brojila, virtuelnih elektrana… Ukoliko se omogući fleksibilnost u upravljanju ponudom i potražnjom za električnom energijom, mogle bi da se ostvare značajne uštede kako u pogledu energije tako i u emitovanju emisija ugljen-dioksida.
Kao primer, naveden je demonstracioni projekat na stambenoj zgradi u Škotskoj. Naime, ono što je pokušano jeste da se grejanje prostora prekida u intervalima od pet do 10 minuta. Kako se navodi, projekat je bio uspešan zato što učesnici nisu prijavili da su prekidi doveli do osetnih promena u temperaturi, a ušteda je bila ostvarena.
Evropska unija se ozbiljno bavi pitanjem potrošnje energije u zgradama. Prisećanja radi, nedavno je doneta direktiva koja od stambenih zgrada traži da se uvedu mere koje će smanjiti potrošnju energije do 2030. godine.
Energetski portal
