Ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama trebalo je da se održi od 2. do 14. decembra, ali ozbiljni i napeti politički pregovori odužili su se do 15. decembra uveče. Gotovo 23 hiljade predstavnika potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama okupilo se u poljskom rudarskom gradu Katovice.
Pregovarači su se u Poljskoj složili oko niza mera. Njihova uloga je da „obuzdaju“ rast temperature na ispod dva Celzijusova stepena kako je odlučeno još u Parizu u decembru 2015. godine. Očekuje se da će nova pravila obezbediti da će strane-potpisnice ispunjavati data obećanja o rezovima u proizvodnji štetnih gasova.
Pravilnik obuhvata načine za uspostavljanje pojedinačnih nacionalnih propisa za snižavanje emisija ugljen-dioksida, kao i za osiguravanje novčanih sredstava siromašnijim narodima i kontrolisanje procesa u kojem svi treba da preduzimaju korake koje su obećali.
Ovaj poduhvat dodatno otežava to što različite zemlje imaju drugačije definicije i rokove za ublažavanje svog ugljeničnog otiska. Siromašne države teže da obezbede „elastičnost“ u primeni pravila, zbog straha da će biti preopterećene regulativama za čije sprovođenje neće imati kapacitet.
Konferencija se održala nakon što su vodeći svetski stručnjaci za klimu, u oktobru, objavili zloslutno upozorenje da se, trenutnim tempom sagorevanja fosilnih goriva, krećemo ka zagrevanju od tri stepena. Naučnici smatraju da su obećanja, data od strane vlada u poslednje tri godine, nedovoljna da se zagrevanje ograniči na jedan i po stepen i ono što će se desiti od sada pa do 2030. godine je od ključne važnosti za našu budućnost.
Zaključak okupljanja je bio da postoje mnogobrojni podsticaji da države pristupe problemu klimatskih promena na ozbiljniji način i da postave ambicioznije i vremenski hitnije ciljeve smanjenja količine ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte.
„Preduzeća su spremna da investiraju i banke su spremne da finansiraju“, rekao je Karlos Sale ispred španske multinacionalne elektroprivredne kompanije Iberdola. „Kako bi se privreda kretala dalje i brže, potrebna je snažnija politička ambicija.“ Pod vođstvom Donalda Trampa, ona je u Sjedinjenim Američkim Državama opala.
Iako je Amerika ustuknula na polju klimatskih akcija, Evropska unija i najveći svetski zagađivač Kina nastojale su da usmere pregovore u pravcu niskoemisione budućnosti. Konferencija Ujedinjenih nacija pokazala je da je moguće postizanje planetarnog konsenzusa čak i kada je reč o oblasti koja izaziva duboku podeljenost. „Prva svetska ekonomija i drugi emiter štetnih materija se povlači i još smo ovde. Ako se sistem odupre tome, svaka čast“, izjavila je francuska ekonomistkinja Lorens Tubijana.
„Moglo bi da bude i mnogo gore, zar ne?“, zaključila je.
