Naučnici sa Stenford Univerziteta otkrili su da neki kitovi u potrazi za hranom dnevno progutaju i do 10 miliona čestica mikroplastike.
Istraživanjem je obuhvaćeno nekoliko vrsta kitova, a podatke pročitajte u nastavku.
Procenjuje se da grbavi kit, koji se uglavnom hrani ribom kao što su haringa i inćuni, dnevno unosi oko 200 hiljada čestica mikroplastike. Kit perajar se hrani ribom i krilom (kril je norveška reč koja na prevodu znači “hrana kitova”, a označava red planktonskih rakova iz reda Malacostraca), i procenjuje se da dnevno proguta između tri i 10 miliona čestica mikroplastike. Na kraju, plavi kit kao najveća životinja na planeti i ona koja se hrani gotovo samo krilom, dnevno proguta oko 10 miliona čestica mikroplastike.
Podatak koji još više zabrinjava jeste da kitovi koji traže hranu u još zagađenijim regionima, kao što je Sredozemno more, verovatno unose u organizam i veće količine mikroplastike.
Pročitajte još:
Do ovih zaključaka došlo se na osnovu praćenja stotine kitova kod obale Kalifornije u periodu od 2010. do 2019. godine. Pomoću postavljenih uređaja za praćenje otkriveno je da se kitovi uglavnom hrane na dubini od 50 do 250 metara ispod površine mora, što ujedno predstavlja dubinu na kojoj je koncentisana najveća količina mikroplastike u otvorenom okeanu.
Naučnici su otkrili i razlog zbog čega najveću količinu mikroplastike unose kitovi koji se hrane krilom. Naime, kitovi gotovo svu količinu mikroplastike unose kroz hranu, a ne kroz vodu koju gutaju dok love plen – lancem ishrane kril se hrani mikroplastikom, a kit krilom.
Sledeći korak u istraživanju naučnika biće kakav uticaj mikroplastika može da ima na kitove.
U izveštaju koji je objavila Svetska fondacija za prirodu (WWF), navodi se da gutanjem plastike dolazi do lažnog osećaja sitosti i blokade u digestivnom sistemu životinja, a da je mikroplastika pronađena kod mnogih nasukanih delfina i kitova.
Plavi kit, kao najveća životinja na planeti, koja teži oko 200 tona, predstavlja ugroženu vrstu. Međutim, i veliki broj ostalih vrsta kitova je veoma ugrožen, kako zbog prekomernog ribolova ili usputnog ulova, tako i zbog degradacije i zagađenja njihovog staništa. Procenjuje se da godišnje strada oko 300 hiljada delfina i kitova samo kroz usputni ulov.
Prema podacima navedenim u izveštaju Svetske fondacije za prirodu, očekuje se da će se proizvodnja plastike više nego udvostručiti do 2040. godine, a da će se zagađenje okeana plastikom utrostručiti. Ukoliko dođe do ovoga, do 2100. godine količina mikroplastike u okeanu povećaće se za 50 puta.
Ove životinje imaju važnu ulogu ne samo u ukupnom zdravlju morskog sveta, već i u klimatskim promenama, zato što apsorbuju velike količine ugljen-dioksida.
Katarina Vuinac
