Novi talas poskupljenja električne energije po svemu sudeći očekuje i građane i privredu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da dođe do povećanja cene struje od osam do deset odsto.
Sa druge strane, prema pisanju Demostata, aktuelna cena električne energije neće dugo potrajati i u narednom periodu biće određena nova još skuplja, što je, kako kažu, nedavno potvrdila i premijerka Srbije Ana Brnabić, piše Biznis.rs.
Prema njihovim saznanjima, cilj nadležnih je da cenu struje za privredu dižu u etapama u ukupnom iznosu od 70 odsto. Dosad su ostvarene dve etape u okviru te kampanje. Prva 1. januara, kada je proklamovana cena od 75 evra po megavat satu, a druga od 1. septembra kada je podignuta na 95 evra po megavat satu.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da su poskupljenja električne energije neminovna i da je pitanje trenutka kada će resorna ministarka izaći sa ovakvim predlogom.
“Koliko god zvučalo neverovatno, cena električne energije i dalje nije visoka. Da pojasnim – činjenica je da je kod nas cena električne energije socijalna kategorija, što je država uspešno „podnosila kao teret“ jer smo od predaka nasledili daleko najbolju elektroprivredu u ovom delu Evrope, to jest konstantno smo više struje proizvodili nego trošili. Prosečna proizvodnja je bila na nivou od 35.000 gigavat-časa (GWh) godišnje, 2013. godine smo imali 37.000 GWh, a trošimo već više od decenije u proseku 34.300 GWh. Država je izvozom pokrivala gubitke i može se reći povlašćenu cenu električne energije. Nažalost, kao posledica lošeg upravljanja doživeli smo da smo postali veliki uvoznik struje”, ocenjuje Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.
Pročitajte još:
Zdravković ističe da sada imamo situaciju da moramo da se rukovodimo vizijom da EPS mora da preživi, ali i osiromašeni građani, te je stoga potrebno napraviti kompromis između potreba Elektroprivrede Srbije i mogućnosti stanovništva da plati poskupljenja, a to se odnosi i na privredu.
Dodatni problem za stanovništvo predstavljaju takse za obnovljive izvore energije (OIE), koje su za prethodno poskupljenje struje od 6,5 procenata za građane koji troše manje od 350 kWh učinile da to povećanje iznosi 12 procenata. Zdravković kaže da je reč o najsiromašnijim građanima, čija je potrošnja isključivo u zelenoj zoni.
Prema pisanju dnevnih novina Danas, za prvih devet meseci ove godine JP EPS je izgubio 79,5 milijardi dinara, što je za 2,9 milijardi dinara više od plana. To je neto gubitak od 676,6 miliona evra za devet meseci.
Kada se tome doda katastrofalno poslednje tromesečje prošle godine kada je napravljen gubitak od 22 milijarde dinara odnosno 187 miliona evra, to znači da je EPS za poslednjih 12 meseci, od septembra do septembra izgubio 863,3 miliona evra.
U prvih devet meseci ove godine potrošnja struje u Srbiji smanjena je za četiri odsto. Od ukupno isporučenih 26.643 gigavatsati struje, EPS je proizveo 22.525 gigavat sati što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Da bi se nadomestio gubitak u proizvodnji spolja je nabavljeno 4.118 gigavatsati električne energije, od čega 1,179 gigavatsati od povlašćenih proizvođača električne energije iz OIE, 2.017 gigavat sati na tržištu od trgovaca i 922 gigavat sati na ostale načine, pre svega na berzi i od Republike Srpske.
Termoelektrane su proizvele 15.798 gigavatsati struje što je za četiri odsto manje od prošlogodišnje proizvodnje.
Termoelektrane i dalje se suočavaju sa neadekvatnim kvalitetom i nedovoljnim količinama uglja iz Kolubare pa je za devet meseci potrošeno 7,1 milijardi dinara za uvoz uglja.
Kako se navodi u izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja JP EPS za period 1. januara do 30. septembra 2022. ideja je da se uvozni ugalj boljeg kvaliteta meša sa lignitom iz kolubarskog basena i tako proizvodi struja u termoelektranama, umesto da se uvozi.
Hidroelektrane su proizvele 6.719 gigavat sati što je za 28 odsto manje nego lane, pre svega zbog suše i slabe hidrologije u slivovima Drine i Dunava. Na sve probleme sa ugljem, nadovezala se suša u kojoj su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili manji od prošlogodišnjih za 30 odsto, a na Drini za čak 37 odsto nego prošle godine.
Proizvodnja iz OIE je sa sedam gigavatsati bila manja za 18 odsto od planirane.
Od januara do septembra 2022. godine nastavljen je uvoz struje, ukupno 2.907 gigavat sati po prosečnoj ceni 254,36 evra po megavatsatu, što je blizu 740 miliona evra.
Energetski portal
