Pored intenzivne izgradnje postrojenja za proizvodnju obnovljive energije, energetska tranzicija kojoj težimo zahteva i izgradnju postrojenja za skladištenje energije budući da efikasnost obnovljivih izvora, kao što su solarne i vetroelektrane, zavisi od vremenskih prilika.
Reverzibilne hidroelektrane su jedan od načina za postizanje efikasnog skladištenja zelene energije, a time i energetske stabilnosti.
One funkcionišu tako što pumpaju vodu u gornju akumulaciju kada se na mreži javi višak električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, a po potrebi pokreću turbine tako što puštaju vodu iz gornje u donju akumulaciju te na taj način proizvode zelene kilovate.
Više reverzibilnih hidroelektrana širom sveta omogućiće stabilniju tranziciju ka čistoj energiji, a istraživači sa Nacionalnog Univerzita u Australiji ukazuju na to da bi za izgradnju ovakvih postrojenja mogli da posluže napušteni rudnici.
PROČITAJTE JOŠ:
- IRENA: REKORDAN RAST OIE, ALI NAPREDAK MORA BITI PRAVIČAN
- HOLANDIJA: UGOVORI O OGRANIČENJU KAPACITETA UBRZAVAJU NOVA OIE PRIKLJUČENJA NA MREŽU
- POKRETANJE INICIJATIVE ZA ENERGIJU VETRA
Naučnici su u istraživanju, objavljenom u naučnom žurnalu Science Direct, locirali 904 rudarskih oblasti u 77 zemalja širom sveta koje pogoduju izgradnji reverzibilnih hidroelektrana.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da bi hidropostrojenja izgrađena na jalovištima, jamama i jezerima nekadašnjih rudnika mogla da skladište čak 30 TWh godišnje.
Rudnici su mahom opremljeni pumpama za vodu, putevima, elektro-distributivnom mrežom i ostalom infrastrukturom što u velikoj meri olakšava izgradnju ovakvih hidrocentrala i umanjuje njihov negativan uticaj na životnu sredinu, tvrde istraživači.
Jedna ovakva hidrocentrala biće izgrađena do kraja 2024. godine u Kvinslendu, Australija, a kapacitet njenog pumpnog slkadištenja iznosiće 2.000 MWh.
