Globalna proizvodnja i upotreba plastike dovela je do toga da se ona nalazi svuda oko nas. Plastični otpad pluta rekama, morima i okeanima, deponije su prekrivene ovim smećem. Stručnjaci več godinama upozoravaju da se drastične promene što pre moraju napraviti, jer će nas plastika bukvalno zatrpati.
Reciklaža, kao i zabrana upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu može pomoći u tome da ona što manje završava u prirodi i da je na taj način zagađuje.
Naučnici intenzivno rade na tome da pronađu način da plastiku u potpunosti razgrade, jer se ona veoma teško razlaže na manje čestice. I neki su u tome i uspeli, naime naučnici iz Austrijskog centra za industrijsku biotehnologiju i Bečkog univerziteta prirodnih resursa i primenjenih bionauka BOKU došli su do neverovatnih otkrića.
Bakterije iz kravljeg želuca mogu se koristiti za razgradnju nekih vrsta poliestera koje se mogu naći u ambalaži, tekstilu ili plastičnim kesama, navodi se u njihovoj studiji.
Pročitajte još:
Naučnica iz ovog tima Doris Ribič (Doris Ribitsch) istakla je da je struktura plastike vrlo slična strukturi prirodnih poliestera, poput nekih koji se mogu naći u biljnim ćelijama. Budući da kravlja ishrana uključuje prirodne poliestere koji se razlažu i vare u delu kravljeg želuca zvanom burag, bečki naučnici počeli su pomnije da analiziraju digestivne sokove u buragu.
Došli su do zaključka da u buragu postoji velika zajednica mikroba odgovornih za varenje hrane, pa su pretpostavili da se ona može koristiti i za hidrolizu određenih vrsta plastike.
Istraživanja su pokazala da se u laboratorijskim uslovima neke vrste mogu efikasno razgraditi mikroorganizmima koji se nalaze u kravljem stomaku. Neophodno je nastaviti dalja istraživanja, ali moguće da je ovo novi i ekološki način recikliranja plastike.
Milica Radičević
