Napad Rusije na Ukrajinu krajem februara ove godine označio je početak ozbiljne globalne nestabilnosti. Pored energetske krize i rasta cene goriva i električne energije, rat je ozbiljno ugrozio i snabdevanje hranom na globalnom nivou s obzirom na to da su i Rusija i Ukrajina među pet najvećih izvoznika pšenice na svetu, piše portal Klima 101.
Nedugo po početku konflikta indijski premijer Narendra Modi tražio je od domaćih poljoprivrednika da povećaju proizvodnju i izvoz pšenice iz Indije kako bi ‘popunili’ rupu koja je nastala i doprineli rešavanju globalnog problema gladi.
Međutim, planovima Indije isprečile su se – klimatske promene. Dugotrajna suša praćena ekstremnim toplotnim talasom koji je u martu zahvatio severozapad zemlje doveli su do sušenja useva i velikih gubitaka u proizvodnji. Nastavak nepovoljnih meteoroloških uslova je uz veliki rast cena na međunarodnom tržištu doveo do odluke indijske vlade da napravi drastičan potez: 13. maja ove godine zabranila je izvoz pšenice iz zemlje kako bi domaće potrošače zaštitila od visokih cena hrane.
Nažalost ovo leto je puno primera koji ilustruju na koji način klimatske promene doprinose pojačavanju postojećih kriza i globalne neizvesnosti.
Pročitajte još:
Usevi vape za kišom
Nedavno saopštenje Evropske opservatorije za sušu pokazalo je da se čak 60 odsto teritorije Evrope suočava sa sušom, a među najpogođenijim regionima je i Vojvodina gde već mesecima vladaju izuzetno sušni uslovi.
Nedostatak padavina praćen ekstremno visokim temperaturama i toplotnim talasima pravi ozbiljne probleme poljoprivrednicima koji očekuju velike gubitke kada dođe vreme za žetvu.
Loša situacija u Evropi je uz rat u Ukrajini znatno doprinela porastu cena hrane na međunaordnom tržištu, ali to nisu jedini faktori koji utiču trenutnu krizu. U mnogim državama u poslednje dve godine proizvođači beleže gubitke izazvane sušom i ekstremnim vremenskim prilikama, a dodatni problem izazvali su poremećaji u lancu snabdevanja zbog pandemije, kao i brojni lokalni konflikti.
Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) u svom poslednjem izveštaju upozorava da će ekstremno topla i sušna leta poput ovog u budućnosti postajati sve češća zbog zagrevanja atmosfere izazvanog ljudskim uticajem.
Proizvodnja hrane nije jedina grana privrede koja je pogođena klimatskim promenama ovog leta
Francuska energetska kompanija EDF najavila je prethodnih dana da će morati da smanji proizvodnju električne energije zbog toga što je voda u rekama postala toliko topla da više ne može da u dovoljnoj meri rashladi reaktore. Ovo je samo pogoršalo već tešku situaciju pošto francuske nuklearne elektrane već mesecima rade sa smanjenim kapacitetom zbog brojnih tehničkih problema koji su zadesili EDF.
Istovremeno jedan od najvećih izvoznika električne energije u Evropi – Norveška, najavila je da postoji mogućnost da će ograničiti izvoz struje u narednom periodu zbog niskog nivoa hidro rezervi koje je između ostalog izazvalo i nešto sušnije proleće od proseka.
U Nemačkoj je suša dovela čak i do porasta cene energenata. Naime, nizak vodostaj na Rajni primorao je vlasnike barži da smanje težinu tovara koje preuzimaju kako bi brodovi mogli da plove rekom što je znatno poskupelo cenu njihovog transporta.
Stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju da nivo vode nastavi da opada moglo da dođe i do potpunog prekida prevoza uglja, čija upotreba u Nemačkoj beleži porast posle dugog niza godina zbog sve većeg problema u snabdevanju gasom.
Problem sa niskim vodostajem ima i Dunav. U našoj zemlji trenutno se izvode radovi koji treba da obezbede plovnost reke i nesmetani prevoz brodova natovarenih energentima i drugim dobrima.
Pored problema sa prevozom, smanjen proticaj na rekama utiče i na manju proizvodnju struje iz velikih hidroelektrana, što pravi dodatni pritisak na energetske sisteme i povećava cene.
Nestabilna budućnost na toplijoj planeti
Kada se govori o klimatskim promenama pažnju javnosti uglavnom okupiraju vremenski ekstremi kojih će na zagrejanoj planeti biti sve više, kao što su toplotni talasi, razorne poplave, suše i moćni uragani.
Međutim pored tih jasno vidljivih posledica, budućnost ka kojoj se krećemo nosi i nešto manje očigledne probleme.
Klimatske promene često deluju kao pojačivač (multiplikator) rizika koji postojeće probleme može da načini mnogo težim i osetljive sisteme gurne preko opasne granice. Primeri ovog leta dobro ilustruju kako zagrejana klima znači veću nestabilnost i smanjuje otpornost država i društava na potencijalne krize i šokove.
Ovu osobinu klimatske krize sve više primećuju i Ujedinjene nacije, tako da se o globalnom zagrevanju sada raspravlja i na sednicama Saveta bezbednosti.
Rezultati opsežnog naučnog istraživanja objavljenog u časopisu američke Nacionalne akademije nauka ukazuju da postoje dokazi da je rekordno jaka suša koja je u periodu od 2007 – 2010 pogodila Siriju doprinela izbijanju građanskog rata u ovoj državi tako što je dovela do velikih migracija siromašnih stočara iz sela u gradove što je stvorilo plodne uslove za izbijanje nemira.
Ukoliko se rast cena hrane ne stavi pod kontrolu naredne godine, možemo da očekujemo velike migracije i rađanje novih nestabilnosti širom sveta.
Klimatska kriza više ne deluje kao potencijalna opasnost koja vreba u dalekoj budućnosti. Mi zapravo već sada možemo da vidimo kratke odsečke problema koji bi, ukoliko se globalno zagrevanje ne obuzda, mogli praktično da postanu svakodnevica.
Svet se trenutno nalazi na raskršću i izbori koje sada donosimo u velikoj meri će odrediti da li ćemo preći granicu nakon koje civilizacije više neće moći na odgovarajući način da se izbori sa brojnim međunarodnim rizicima. Zato je važno da biramo pažljivo.
Izvor: Klima 101
