Kakav odnos imamo prema zemljištu?

Ljudske aktivnosti u koje se ubrajaju poljoprivreda i stočarstvo, urbanizacija, krčenje šuma, prenamena zemljišta u druge svrhe, ali i čovekovim delovanjem ubrzane klimatske promene koje dovode do suša i ostalih ekstremnih vremenskih pojava, uzrokuju degradaciju zemljišta.

Povećanje populacije stanovništva zahteva veću upotrebu zdravog zemljišta, kojeg imamo sve manje. I dok pospešenim klimatskim promenama doprinosimo njegovoj degradaciji, takvo zemljišta efektom bumeranga dalje unapređuje ovakve promene.

Značaj zemljišta ne vezuje se samo za proizvodnju hrane iz poljoprivrede, već i za pristup zdravoj vodi i vazduhu, ali i očuvanju biodiverziteta. Ljudska ruka uticala je na promenu preko 70 odsto zemljišta, a povećanje na 90 odsto očekuje se kroz dve do tri decenije.

Pročitajte još:

• CRPLJENJE PODZEMNIH VODA DOVODI DO SLEGANJA ZEMLJIŠTA – KAKVE SU POSLEDICE?
• LJUDSKE AKTIVNOSTI POVEĆAVAJU PRISUTNOST SOLI U PRIRODI – ZBOG ČEGA JE ŠTETNO
• KOLIKO JE HEKTARA TROPSKE ŠUME NESTALO?

Naučnici upozoravaju da smo premašili liniju na kojoj je bilo dovoljno zaustaviti ili smanjiti dalju degradaciju, već su neophodni napori za obnavljanje zemljišta i njegovo vraćanje na prirodno stanje.

Podaci govore da je preko milijardu ljudi izloženo životu na ovakvom zemljištu. Sve ovo uzrokuje povećanje siromaštva, sukoba i migracija. Procene su da bi do 2050. godine moglo da dođe do prinuđenog raseljavanje između 50, pa čak i 700 miliona ljudi širom sveta.

Erozija zemljišta je još jedna posledica degradacije, što dalje dovodi, između ostalog, i do gubitka njegove plodnosti. Samo u poslednjih 150 godine, izgubljena je gotovo polovina gornjeg sloja zemlje.

Kada je površinski sloj zdrav, on ima sposobnost upijanja i zadržavanja vode, što pomaže u sprečavanju nastanka poplava – u suprotnom, degradirano zemljište ih pogoršava.

Oko 80 odsto močvarnih i šumskih područja čovek je izmenio, ugrozio ili izgubio, indirektnim delovanjem ili direktno kroz njihovu prenamenu. Najveći deo ovakvih akcija sproveden je zbog potrebe za poljoprivrednim zemljištem. Uzimajući u obzir ostale stanovnike planete, poljoprivreda dovodi u opasnost od izumiranja preko 20.000 vrsta.

Na kraju, preko 20 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte nastaje kao posledica upravo krčenja šuma i obrade zemljišta za poljoprivredne svrhe.

Važnost očuvanja zemljišta prepoznato je i u Agendi 2030, u okviru Cilja održivog razvoja 15 ,,Očuvanje života na zemlji’’, koji nalaže zaštitu, uspostavljanje i promovisanje održivog korišćenja kopnenih ekosistema, održivo upravljanje šumama, suzbijanje dezertifikacije, zaustavljanje i preokretanje degradacije tla i sprečavanje uništavanja biodiverziteta.

Katarina Vuinac