Evropi prete vrućine i ekstremne suše ove godine, ako je suditi po protekloj zimi i proleću. O uranjenim požarima u Kanadi izazvanim suvim toplim vazduhom, visokim temperaturama i vetrom smo već pisali početkom meseca, međutim, Mediteranu postaje jasno da bi ovo leto moglo da bude jedno od najtežih do sad, i za ljude i za poljoprivredu, s obzirom na to da Mediteran donosi mnoge proizvode.
Španija je vodeći svetski proizvođač maslina i maslinovog ulja, a Andaluzija je najznačajniji region za proizvodnju maslina. Jedna je od vodećih svetskih izvoznika narandže i limuna, prvenstveno uzgajanih u Valensiji i Andaluziji. Ovaj region Španije, posebno Andaluzija, poznat je po proizvodnji raznovrsnog povrća, uključujući paradajz, papriku i krastavce. Region Mursija je takođe poznat po proizvodnji povrća.
Severna Italija je poznata po svojim vinogradima, proizvodeći mnoga vina svetske klase kao što su Barolo, Barbaresko, Proseko i Amarone, što znači da će i grožđe biti pogođeno sušama. Takođe, u Italiji se proizvode najveće količine pirinča u Evropi, sa najvećim delom proizvodnje u severnim regionima, posebno u Pijemontu i Lombardiji.
Pročitajte još:
- U ŠPANIJI HAPŠENJE VOĆARA ZBOG ILEGALNIH BUNARA TOKOM SUŠE
- NOVO ISTRAŽIVANJE: EMISIJE SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE SU DIREKTAN UZROK PROMENI KOLIČINE PADAVINA U EVROPI
- KLIMATSKE PROMENE I NESTAŠICE VODE
Prethodno leto bilo je najtoplije u istoriji, ali majske vrućine ukazuju na moguće suše kakvih vekovima nije bilo do poslednjih godina. Već sada južna Evropa suočila se sa problemima – od privođenja nekolicine španskih voćara zbog ilegalnih bunara, do italijanske reke Po čiji hidro-potencijal zabrinjava ove godine, iako je najduža reka u zemlji. Još više zabrinjava što prolazi kroz ceo severni privredni deo Italije, stiže do Venecije, gde se uliva u Jadransko more, a vodostaj Venecije već pokazuje iste slabosti. Kada je u pitanju privreda – Dolina Po je jedna od najproduktivnijih mlečnih regiona u Evropi, koja proizvodi poznate sireve kao što su Parmiđano-Ređano i Grana Padano. Italija je već početkom aprila pokušala da preduhitri buduće probleme, doneta je i određena uredba, ali posledice će se tek videti.
,,Cilj je da prebrodimo leto jer je nivo reka, glečera i jezera, posebno u severnoj Italiji, dramatičan. Ako ne bude kišno proleće, verovatno će biti veoma komplikovano leto“, upozorio je ministar za infrastrukturu Mateo Salvini.
Osim Italije i Španije, pogođena je i južna Francuska. Tlo se suši, reke su sve niže, obale i plaže sve šire. Kako kiše nema, a nije bilo ni snega dovoljno, reke ni od topljenja leda sa planina ne mogu popraviti svoj vodostaj.
U južnoj Francuskoj u regionu kao što je Provansa-Alpi – Azurna obala poznati su voćnjaci u kojima se proizvode breskve, kajsije, trešnje i smokve. Provansalsko bilje, uključujući ruzmarin, timijan, origano i majoran, se široko uzgaja. Provansa je poznata širom sveta po poljima lavande.
Jedan od uzroka tako niskih vodostaja, osim vrućina su količine smrznute vode u Alpima ove godine koje su niže nego proteklih godina, a to znači i manji priliv vode u reke od kojih Evropa i evropsko tržište zavise. U stvari, količina snega ove godine najmanja je od 2011. u Italiji, a u Švajcarskoj čak od 1998. godine.
Ovo zabrinjava jer su to veliki poljoprivredni regioni, sa velikim brojem ljudi, ali voda je povrh svega Evropi potrebna i za proizvodnju energije.
Suše su prirodni deo klimatske varijabilnosti, ali klimatske promene mogu uticati na njihovu učestalost, trajanje i ozbiljnost, a posledice se već uveliko osećaju.
Energetski portal
