Postignut je politički dogovor između Evropskog parlamenta i Saveta o pošiljkama otpada. Ovaj sporazum je značajan deo Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj smanjenje zagađenja i promovisanje održivog upravljanja otpadom unutar i van granica EU.
Nova uredba uvodi stroge mere, posebno u pogledu izvoza plastičnog otpada. U odlučujućem potezu da se spreči degradacija životne sredine i zagađenje u trećim zemljama, biće zabranjen izvoz plastičnog otpada iz EU u zemlje koje nisu članice OECD-a.
Da podsetimo, članice OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Čile, Češka, Danska, Estonija. Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Japan, Koreja, Kolumbija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, kao i Kostarika od pre dve godine.
U vezi sa drugim otpadom koji se može reciklirati, propis predviđa da se takav otpad može izvoziti u zemlje koje nisu članice OECD-a samo ako one pokažu sposobnost da upravljaju otpadom na održiv način. Ova odredba osigurava da su prakse upravljanja otpadom u zemljama primaocima usklađene sa visokim ekološkim standardima EU, čime se sprečava šteta po ljudsko zdravlje, saopšteno je na sajtu Evropske komisije.
Pročitajte još:
- WWF IZVEŠTAJ: ZAGAĐENJE PLASTIKOM VIŠESTRUKO VEĆI TROŠAK ZA ZEMLJE SA NIŽIM I SREDNJIM DOHOTKOM
- ZELENA REVOLUCIJA I CRNO ZLATO LATINSKE AMERIKE
- BORBA SA PLASTIKOM – SVE SMO BLIŽE ZABRANI UPOTREBE JEDNOKRATNIH PLASTIČNIH PREDMETA
Prema nedavnoj studiji WWF-a, Brazil bi mogao postati četvrti najveći proizvođač plastičnog zagađenja na svetu, sa više od trećine plastičnog otpada kojim se ne upravlja adekvatno. Uprkos tome što je mali proizvođač plastičnih proizvoda, ograničena infrastruktura i kapaciteti za prikupljanje i sortiranje u gusto naseljenim priobalnim zajednicama i glavnim gradovima kao što su Sao Paulo i Rio de Žaneiro postaju sve vidljiviji problemi.
Tragedija klizišta na deponiji Koše u Etiopiji 2017. godine -deponija koja prima otpad iz Adis Abebe od 1964. godine, pokazuje koliko daleko ovaj problem može da ode. Klizišta i zdravstvene opasnosti, uključujući izloženost toksičnim hemikalijama i respiratornim bolestima, dakle ugroženost života, prisutna je na ovakvim mestima, a u jednom trenutku deponija je zauzimala prostor od čak 36 hektara.
U međuvremenu, Kenija je pokušala da preduzme neke korake uvođenjem zabrane plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Iako je zabrana inicijalno bila uspešna, izazovi prekograničnog zagađenja brzo su se pojavili, sa otpadom koji ilegalno prelazi granice iz susjednih zemalja poput Ugande i Tanzanije, navodi WWF.
Ključni aspekt nove uredbe je modernizacija i digitalizacija procedura otpreme otpada. Kada se ove procedure učine digitalnim i efikasnim, trebalo bi da se olakša integracija otpada nazad u cirkularnu ekonomiju, bez ugrožavanja nivoa kontrole koji je potreban za takve pošiljke.
Prepoznajući trgovinu otpadom kao ozbiljan ekološki zločin koji je često povezan sa organizovanim kriminalom, uredba poziva na pojačanu saradnju između država članica EU i strože sankcije protiv onih koji su uključeni u nezakonitu trgovinu otpadom. Učešće Kancelarije EU za borbu protiv prevara (OLAF) u podršci istragama u vezi sa transnacionalnim zločinima trgovine otpadom dodatno naglašava ozbiljnost ovog pitanja.
Ukratko, nova regulativa EU o transportu otpada je važan korak ka odgovornom upravljanju otpadom.
Energetski portal
