Ekstremne vremenske promene i prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama u poslednjih 20 godina postaju sve intenzivnije, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.
Rast broja ekoloških katastrofa uz pandemiju koronavirusa pokazao je da poslovni i politički čelnici ne uspevaju da spreče da se planeta pretvori u “nenastanjiv pakao” za milion ljudi.
U periodu od 2000. do 2019. godine zabeleženo je 7.348 prirodnih katastrofa širom sveta u kojima je stradalo je preko milion ljudi i koje su prouzrokovale velike ekonomske gubitke u iznosu od skoro tri biliona dolara.
Tokom poslednjih 20 godina broj velikih poplava i oluja se udvostručio, ali beleži se i više požara, suša i ekstremnih temperatura. Prema UN-u očekuje se da će se obrazac povećanja prirodnih katastrofa intenzivirati tokom narednih godina.
“Sve više ljudi je pogođeno klimatskim promenama. Vlade moraju da ulažu u sisteme za rano otkrivanje i uočavanje katastrofa, a moraju i da rade na strategijama smanjenja rizika”, rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica glavnog poverenika UN za borbu protiv katastrofa, dodavši da „svet kasni u delovanju i da će se bez zelenog oporavka samo povećavati broj prirodnih katastrofa.“
Pročitajte još:
U bliskoj budućnosti moguće masovne migracije zbog klimatskih promena
Poslednja decenija je najtoplija u istoriji merenja
Ljudski uticaj na klimu već osećamo svakoga dana
“Koronavirus je poslednji dokaz da politički i poslovni čelnici treba da se uključe u svet oko sebe”, poručila je Mizutori.
Debarati Guha-Sapir iz belgijskog Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa navela je da će „toplotni talas biti najveći izazov u narednih 10 godina, naročito u siromašnim zemljama.“
Prema izveštaju, cunami u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je usmrtio više od četvrt miliona ljudi, ostaje i dalje kao najsmrtonosniji cunami iakda zabeležen. Azija nosi nezahvalnu titulu kontinenta koji je najteže pogođen ekstremnim vremenskim promenama.
U periodu od 2000. do 2019. godine Kina je imala najviše zabeleženih slučajeva prirodnih katastrofa – čak 577. Slede Sjedinjene Države sa 467, zatim Indija sa 321, Filipini 304 i Indonezija sa 278 slučajeva.
Prirodne katastrofe nisu zaobišle ni Srbiju, gde su poslednjih nekoliko godina poplave postale sve razornije.
Posledice su pogubne po stanovništvo i po infrastrukturu. Samo u ovoj godini poplavljeno je više od 700 domaćinstava na teritoriji Srbije. Na nekoliko regionalnih puteva dolazilo je do prekida saobraćaja, evakuisano je više stotina ljudi, razoreni su putevi, uništeni usevi, a došlo je i do pokretanja klizišta na zapadu Srbije.
