Novi zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), kao i subvencije države za nabavku opreme za solarnu elektranu, stvorili su uslove za tržišni „bum“. Građani i privrednici pokazali su veliku zainteresovanost, pa je skok u prodaji i izgradnji solarnih elektrana gotovo očekivan. Prema podacima Ministarstva za rudarstvo i energetiku do sada je status kupca – proizvođača odobren za oko 5 MW novih solarnih elektrana, dok je u postupku gotovo sto megavata. Kakve finansijske dobiti mogu da očekuju privrednici u statusu kupca-proizvođača i da li je veća isplativost modela Zajednice OIE, pitali smo Miroslava Lutovca, savetnika predsednika PKS za energetiku.
EP: Donošenjem novog zakona iz oblasti energetike i rudarstva i podzakonskih akata stvoreni su uslovi da privrednici kroz izgradnju solarne elektrane u statusu kupca-proizvođača mogu da smanje troškove svog poslovanja. Koliko su privrednici u našoj zemlji spremni na promene?
Miroslav Lutovac: Postoje dva osnovna motiva zbog kojih se naši privrednici, ali i domaćinstva, odlučuju da investiraju u izgradnju solarne elektrane za zadovoljenje sopstvenih potreba. To su finansijska i ekološka dobrobit. Naravno, finansijska dobrobit je opredeljujuća i tu spadaju prihvatljiv period za povraćaj investicije od pet do šest godina i minimalni operativni troškovi, odnosno troškovi održavanja. Sve ovo čini investiciju veoma privlačnom. Praktično, to znači da možete obezbediti potrebe za električnom energijom za period od oko 25 godina, koliko se procenjuje da je životni vek elektrane, plaćajući avansno ukupnu energiju za ovaj period po ceni koja je četiri puta niža od trenutno važeće. Za pravna lica, odnosno privrednike, primenjuje se nepovoljnija metodologija. To znači da je cena viškova energije koji su predati energetskom sistemu niža od one koja se preuzima. Uprkos tome, interesovanje je veliko i sigurno je da će biti i veće kako bude rasla tržišna cena električne energije.
U fokusu:
- FORMULA ZA VEĆU ENERGETSKU SIGURNOST U ULAGANJU, ŠTEDNJI I ODGOVORNOSTI
- BEZ POVERENJA POTROŠAČA NEMA NI PROFITA
- VELIKE PROMENE PRATE AMBICIOZNI CILJEVI
EP: Zakon sada dozvoljava osnivanje udruženja, odnosno Zajednica, koje bi omogućile da se mali proizvođači organizuju i da viškove energije iz obnovljivih izvora ponude tržištu. Kakva su dosadašnja iskustva u radu ovih Zajednica?
Miroslav Lutovac: Članovi Zajednice obnovljivih izvora energije (Zajednice) mogu biti fizička ili pravna lica (pod uslovom da proizvodnja energije iz obnovljivih izvora ne predstavlja osnovnu ili pretežnu delatnost), jedinice lokalne samouprave ili drugi vidovi mesne samouprave. Osnovni cilj formiranja Zajednice je korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje potreba njenih članova. Objedinjavanjem većeg broja manjih obnovljivih izvora energije, Zajednica može postati relevantan učesnik ntržištu električne energije, direktno ili preko posrednika. Na taj način se mogu ostvariti povoljniji finansijski efekti. Prema mojim saznanjima, do sada su formirane dve Zajednice, ali postoje inicijative privrednika za formiranje još nekoliko ovakvih udruženja. Rano je govoriti o ostvarenim efektima, ali se može očekivati da model Zajednice bude i isplativiji od modela kupca–proizvođača.
EP: Loši hidrološki uslovi ovog leta uticali su na smanjenje proizvodnje energije u hidroelektranama Srbije. Da li je rad termoelektrana ugrožen ovim nepovoljnim okolnostima?
Miroslav Lutovac: U godišnjem bilansu proizvodnje električne energije, hidroelektrane učestvuju sa oko 30 odsto. Proizvodnja hidroelektrana direktno zavisi od hidrološke situacije i u tom smislu pored količine padavina od velikog značaja je i da dotoci ne budu ekstremni (periodi velikih padavina i periodi velikih suša). Ova godina je bila veoma sušna, iako se situacija znatno popravila u novembru. Sa velikom sigurnošću možemo očekivati da će u ovoj godini proizvodnja električne energije iz hidroelektrana biti znatno ispod višegodišnjeg proseka. Osim što smanjena proizvodnja iz hidroelektrana direktno utiče na povećanje prosečne proizvodne cene električne energije, niski dotoci u velikoj meri utiču na fleksibilnost rada elektroenergetskog sistema, a u izvesnoj meri i na njegovu stabilnost i pouzdanost.
EP: Na koji način nizak dotok vode može da bude pretnja za termoelektrane i kakva je trenutno situacija sa dotokom vode?
Miroslav Lutovac: Za normalan rad termoelektrana su potrebne velike količine vode. Naše najveće termoelektrane, u Obrenovcu i Kostolcu, koriste vodu iz Save i Dunava. Voda iz reka se crpi posebnim sistemima za vodosnabdevanje na čijem početku se nalaze usisne korpe porinute u vodotokove. Kada je vodostaj takav da je nivo reka veoma nizak, odnosno blizu ili na nivou usisnih korpi, rad sistema za vodosnabdevanje se mora zaustaviti kako bi se sprečila oštećenja. To uslovljava i obustavljanje rada termoelektrane. Trenutna hidrološka situacija je takva da nivo vodotokova ne predstavlja opasnost za bezbedan rad termoelektrana. U narednom periodu, sa padom temperature opadaće i dotoci, ali se ne očekuje kritično stanje nivoa reka koje bi moglo da ugrozi rad termoelektrana.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.
