Etiopija je uložila 4,3 milijarde evra u izgradnju hidroelektrane, snage 6,45 gigavata, koja će po okončanju radova biti najveća u Africi. Megalomanski projekat, ipak, ne teče glatko – pre svega zbog problematične lokacije postrojenja – na Plavom Nilu, pritoci čuvene reke Nil iz koje dolazi više od polovine vode u jednu od najdužih reka sveta.
Egipat, udaljen 2.500 km, strahuje da bi prebrzim punjenjem brane vodom tamošnje stanovništvo bez 25 odsto vodotoka Nila, što bi rezultovalo u pretvaranju 30 odsto obradivog zemljišta u – pustinju. Etiopija ne mari i želi da otpočne taj proces u julu ove godine.
Brzina kojom se puni spremnik hidrocentrale, zapremine 74 milijarde kubnih metara, ispoljiće se na tok protok vode nizvodno. Što duže traje ovaj poduhvat, to će imati manji uticaj na nivo reka. Glavne rasprave se odvijaju s fokusom na trajanje punjenja. Namera Etiopije je da ono bude završeno u narednih šest godina, dok Egipat predlaže duži rok kako vodostaj ne bi dramatično opao, pogotovo u početnoj fazi punjenja.
Obe zemlje su nagovestile da su, zbog međusobnog konflikta oko elektroenegetskog postrojenja „Grand Renaissance“, spremne na oružani sukob. S obzirom na blizinu i umešanost Sudana, međunarodna zajednica se pribojava da bi i on mogao da se pridruži nemirima, te da će na taj način biti narušena stabilnost čitavog regiona. Kako konflikt ne bi prerastao u rat, Sjedinjene Američke Države su preuzele ulogu medijatora u pregovorima.
Egipatski ministar spoljnih odnosa Sameh Šukri je apelovao na Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da interveniše i spreči Etiopiju u njenim namerama da napuni rezervoar uprkos tome što ni tokom poslednjih razgovora zainteresovanih strana nije postignut dogovor. „Odgovornost Saveta bezbednosti je da se pozabavi ozbiljnom pretnjom međunarodnom miru i sigurnosti, a unilateralne akcije Etiopije u ovom pogledu bi svakako predstavljale upravo takvu pretnju“, konstatovao je on.
Čak 90 odsto vodosnabdevanja Egipta vezano je za Nil, a i Sudan u velikoj meri zavisi od njegovih vodnih kapaciteta. Dok oni hidroelektranu posmatraju kao opasnost po neophodne zalihe vode, perspektiva Etiopije je znatno drugačija – za nju „Grand Renaissance“, zapravo, označava pristup električnoj energiji. Hidroelektrana bi proizvodila 15.000 GWh struje godišnje, čime bi proizvodni kapaciteti afričke zemlje bili uvećani četiri puta.
Arapska liga je takođe pozvala Etiopiju sistema hidroelektane odloži dok ne dođe do odluke koja će zadovoljiti i interese Egipta i Sudana.
Pročitajte još:
Puštanje hidroelektrane u rad se, prema tvrdnjama nadležnih organa iz Adis Abebe, očekuje 2022. godine. Temelji su položeni još u aprilu 2011. godine.
