Tokom 2022. godine na desetine miliona ljudi osetilo je globalnu krizu hrane, inflaciju, pa i nestašicu u nekim delovima sveta. Crnomorska inicijativa za žito, i njeno telo – Zajednički koordinacioni centar, čiji su predstavnici Rusija, Turska, Ukrajina i Ujedinjene nacije, pokazala se kao jedno od privremenih rešenja za globalnu krizu hrane.
Zbog mnogih faktora – od početka pandemije korona virusa, preko energetske krize, prošlogodišnjih suša i nestašica vode, naročito na Mediteranu, pa do političkih razloga, cene pšenice, kukuruza, brašna, hleba, jaja, šećera, mesa bile su u porastu, što je izazvalo probleme naročito u afričkim zemljama i delovima Azije.
PROČITAJTE JOŠ:
- INFLACIJA CENA HRANE IZAZIVA GLOBALNU KRIZU GLADI
- Višak ostataka hrane u restoranima raste, dok se u domaćinstvima smanjuje
- Uplatite „uslovni obrok“ za socijalno ugrožene – od nedavno i u srpskim restoranima!
Ovaj Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu uspeo je da izveze preko 32 miliona tona prehrambenih proizvoda iz tri ukrajinske luke u 45 zemalja, s obzirom na to da je Ukrajina bogata pšenicom. Ovo je rezultatiralo ublažavanjem problema u lancu snabdevanja hranom što je dovelo do pada globalnih cena hrane za 23 odsto u odnosu na njihov vrhunac u martu 2022. godine, govore podaci Organizacije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO).
Jedan od problema koji se nametnuo pomenutim faktorima, poput korona virusa, jeste smanjena poljoprivredna proizvodnja koja otpočela još tad, što je trend kome je kasnije doprinela i cena goriva i energenata koja je za poljoprivrednike i prevoznike presudna.
Inicijativa je dozvolila Svetskom programu za hranu (VFP) da odigra ključnu ulogu za neke zemlje, transportujući 725.000 tona pšenice u Avganistan, Etiopiju, Keniju, Somaliju, Sudan i Jemen, navodi se u saopštenju Ujedinjenih nacija.
Energetski portal
