Svet divljih životinja sve je više ugrožen. Poslednja istraživanja o efektu klimatskih promena na živi svet pokazuju da postoji veliki rizik od naglog propadanja čitavih ekosistema. Naime, mnoge vrste mogu izdržati određene vremenske oscilacije i mogu se prilagoditi manjim promenama u temperaturi. Ipak, kad se bude prešao temperaturni prag one više neće moći da se adaptiraju i tada ekosistemi mogu početi naglo da propadaju.
Prvi „na udaru“ pretpostavlja se da bi bili okeanski ekosistemi, jer su povećana temperatura mora, kao i nedostatak kiseonika i povećana kiselost već nagoveštaji problema.
Pored toga, na kopnu su u najvećoj opasnosti divlje životinje sa teritorije Indonezije, Amazonije, Indije, severa Australije i podsaharske Afrike i oblasti Kongo.
Naučnici su razmatrali moguću opasnost prema podacima koji se tiču klimatskih uslova između 1850. i 2005. koji su nam poznati, podelivši svet na mapi na kvadratne površine od 100 puta 100 km, tako da prate geografski raspon za više od 30.000 divljih vrsta sisara, gmizavaca, riba, kao i biljaka unutar svake od tih „ćelija“. Zatim su na godišnjem nivou ispitivali uticaj koristeći se klimatskim predviđanjima i razmatrali kako će pojedinačne vrste reagovati na globalno zagrevanje do 2100. godine.
Zaključak je pokazao da će, ukoliko se temeperature na svetskom nivou povise za 4 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, najmanje 15 odsto postojećih ekosistema biće u opasnosti, odnosno preći će temperaturni prag. Ako se pak granica od manje od 2 stepena ispoštuje, kao što je i predviđeno Pariskim sporazumom, te radikalne promene odnosiće se na 2 odsto svetskih ekosistema.
Pored ove jasne opasnosti, divlje životinje imaju još jednog velikog neprijatelja – trgovinu divljim vrstama.
Pročitajte još:
U mnogim azijskim zemljama ishrana se gotovo tradicionalno sastoji od divljih životinja, ulovljenih po šumama, od kojih su mnoge i zaštićene. Ipak, ilegalan lov nailazi na odobravanje takozvanih „mokrih“ tržišta. Naziv su dobila po ledu koji se topi, a koji se koristi za čuvanje mesa, kao i pranje poda nakon ubijanja životinja.
Stručnjaci tvrde da su upravo ova mesta strahovito pogodna za razvoj virusa, koji u tako direktnom kontaktu prelazi sa jedne vrste životinje na drugu, do čega u prirodi ne može doći, ali i sa životinje na čoveka. Iako još uvek nije utvrđeno da li je koronavirus nastao upravo na pijaci u Vuhanu, smatra se da do zaraza ovakvih razmera može doći na ovaj način. Mnogi koji žive od ovog posla bune se zbog ukidanja trgovine divljim vrstama za vreme trajanja epidemije, dok stručnjaci tvrde da je potrebno da to bude odluka koja ne treba da se okonča kada se izborimo sa KOVID-19.
Veliki problem do kojeg aktivnosti na ovom sada ilegalnom tržištu mogu dovesti jeste i izumiranje velikog broja vrsta, kao i neprestano uništavanje prirode.
Naučnici već decenijama skreću pažnju na izbijanja ljudskih bolesti koje su nastale kod životinja, uključujući i akutni respiratorni sindrom (SARS), respiratorni sindrom Bliskog istoka (MERS) i ebolu.
Ipak, azijske vlasti veruju da će biti teško promeniti kulturološki stav, kao i kompletnu prehrambrenu i farmaceutsku industriju, koja se takođe služi sastojcima iz divljeg sveta.
Pored toga, u nekim zemljama gozba egzotičnom divljači postala je znak statusa i bogatstva. Mnogi se pribojavaju da bi postojeće zabrane otvorile put ilegalnoj trgovini, koju bi bilo teško kontrolisati.
