Svetska meteorološka organizacija, u saradnji sa Službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji nam pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom ESOTC 2023.
Najnoviji podaci otkrivaju da je 2023. godina bila najtoplija ili druga najtoplija godina u istoriji u zavisnosti od skupa podataka. Temperatura u Evropi sada je za 2,3 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, dok je na globalnom nivou temperatura veća za 1,3 stepena Celzijusa što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže u svetu.
Temperature su bile iznad proseka tokom 11 meseci u godini, uključujući i najtopliji septembar u istoriji.
Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamtićemo ga po ekstremnim uslovima kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave.
Izveštaj takođe ukazuje na veću smrtnost od toplote koja je u poslednjih 20 godina porasla za oko 30 odsto. Procenjuje se da je smrtnost uzrokovana toplotom veća u 94 odsto evropskih regiona koji su praćeni.
Ekstremne temperature još uvek nisu prepoznate kao veliki rizik po zdravlje od strane društva, osetljivih grupa i pojedinih sistema zdravstvene zaštite, ali ohrabruje podatak što raste broj sistema ranog upozorenja na ekstremne vremenske prilike koje podižu svest i poboljšavaju društvenu spremnost.
Pročitajte još:
- GLOBALNO ZAGREVANJE: TUNDRE PRETE DA OSLOBODE USKLADIŠTENI CO2?
- VEĆINA ZEMALJA NE USPEVA DA ISPUNI OBEĆANJA U VEZI SA SMANJENJEM EMISIJA
- SUŠA DOVELA DO NACIONALNE KATASTROFE U ZIMBABVEU
Najviša zabeležena temperatura porvršine mora
Prošle godine izmerena je najviša prosečna temperatura površine mora u Evropi ikada.
U junu, Atlantski okean zapadno od Irske i oko Ujedinjenog Kraljevstva bio je pod uticajem morskog toplotnog talasa koji je klasifikovan kao „ekstremni“, a u nekim oblastima je temperatura površine mora bila čak pet stepeni Celzijusa iznad proseka.
Padavine iznad proseka
Tokom 2023. godine u Evropi je u palo oko sedam odsto više padavina od proseka. U decembru je u gotovo četvrtini evropske rečne mreže zabeležen značajan porast nivoa reka. Jedna trećina evropske rečne mreže imala je rečne tokove koji su premašili „visoki“ prag poplava, a 16 odsto premašio je „teški“ prag poplava.
Prema preliminarnim procenama iz Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su prošle godine pogodile oko 1,6 miliona ljudi u Evropi i izazvale oko 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka.
Sa druge strane, 2023. godine je zabeležen ispodprosečan broj dana sa snežnim padavinama u Evropi, posebno širom centralne Evrope i Alpa tokom zime i proleća. Ovo je, zajedno sa visokim temperaturama tokom leta, doprinelo neto gubitku glečerskog leda u svim delovima Evrope.
Milena Maglovski
