Solar Power Europe, objavio je novi izveštaj pod nazivom ,,EU Market Outlook 2023-2027’’, u kojem je predstavljeno 10 najuspešnijih solarnih tržišta u Evropskoj uniji u 2023. godini. U odnosu na godinu ranije, spisak zemalja je drugačiji a pomerena su i rangiranja. Uslov za ovogodišnju top 10 rang listu bio je da je u 2023. godini instalisano preko 1,6 GW novog solarnog kapaciteta. Poređenja radi, u 2022. godini bio je dovoljan 1 GW.
Interesantno je da se Švedska, koja je vrlo posvećena zelenim temama, nije našla ove godine među 10 najuspešnijih, a osim nje na listi nije ni Portugal.
U nastavku će biti predstavljeno 10 zemlja, prema redosledu koji je naveden u Izveštaju.
Nemačka je zauzela prvo mesto. Prema godišnjem planu vlade, za celu godinu je trebalo ukupno da bude instalisano 9 GW, a Nemačka je to postigla već krajem avgusta. Do kraja 2023. godine Nemačka će imati ukupno 14 GW. Ovome je značajno doprinela revizija Zakona o obnovljivim izvorima energije koja je na snagu stupila početkom 2023. godine, koja je podstaknuta uglavnom energetskom krizom koja je zadesila planetu u godini ranije. Ovakvom izmenom podržano je sprovođenje izuzetno velike infrastrukturne mreže Nemačke, a treba reći i da od početka ove godine kupci ne plaćaju PDV za solarne sisteme.
Španija se našla na drugom mestu sa 8,2 GW novog instalisanog kapaciteta. U 2022. godini bila je na prvom mestu, kada je usledio porast od 76 odsto na godišnjem nivou. Ipak, ove godine je ostvarila ua tri odsto manje kapaciteta, a takođe postoje i kašnjenja u subvencijama.
Treće mesto pripalo je Italiji, kao jednom od najbrže rastućih solarnih tržišta Evropske unija u 2023. godini, sa instalisanih 4,9 GW. Ovime je gotovo duplo bolji uspeh ostvarila od svog iz prethodne godine.
Pročitajte još:
- TRŽIŠTE SOLARNIH SISTEMA U EU PORASLO ZA 40 ODSTO U 2023
- PADEJ DOBIJA SOLARNU ELEKTRANU INSTALISANE SNAGE 3 MWP
- EVROPSKA SOLARNA INDUSTRIJA UPOZORAVA NA UVOZNE CARINE
Poljska se našla na četvrtom mestu, međutim u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je povećanje od svega jedan odsto, odnosno ukupno je u 2023. godini dodala novih 4,6 GW. Godinu ranije, bio je na trećem mestu. Pad zainteresovanosti kada je reč o domaćinstvima osetila se u ovoj godini, između ostalog, i zbog pada cena električne energije nakon što je energetska kriza završena. U poređenju sa 2021. godini kada je udeo novih instalacija solarnih panela u domaćinstvima bio 71 odsto, sada je reč od 30 odsto.
Peto mesto zauzela je Holandija, što je mesto lošije u odnosu na 2022. godinu. Ipak, ako se to ne uzme u obzir, u odnosu na prethodnu godinu ostvarila je ipak povećanje od 10 odsto, odnosno ukupno 4,5 GW novih kapaciteta. Tržište krovova domaćinstava se blago smanjilo u 2023. godini, dok su komercijalna i industrijska solarna energija, kao i ona na zemlji porasle, međutim ovi sistemi se sočavaju sa problemima gušenja mreže. Veliki solarni parkovi nailaze na problem ograničenja prostora, zbog čega se radi na multifunkcionalnog primerni kao što je agrosolar gde poljoprivredno zemljište ne gubi svoju privobitnu namenu, a dobija se i solarna energija. Pored toga rešenja su i plutajući solarni paneli i solarne nadstrešnice.
Iako je Francuska zabeležila rast od 25 odsto u ovoj godini, dodajući novih 3 GW, ostala je na istoj, šestoj, poziciji kao i u 2022. godini. Jedan od većih problema, kada je reč o razvoju solarnog tržišta, ostaju zakonodavni izazovi i teškoće za pristup zemljištu zbog čega se mnogi projekti odlažu.
Austrija je godinu dana ranije prvi put ušla u najuspešnijih 10 i to na poslednjem mestu. Međutim, ove godine njeno povećanje tržišta bilo je za 114 odsto, ostvarujući 2,2 GW novih solarnih kapaciteta, zbog čega se podigla za tri mesta i našla na sedmom. Najveći broj novih instalacija čine krovovi stambenih i komercijalnih sistema, koji su podržani subvencijama. Pored toga i veliki projekti su u porastu, naročito oni na zemlji i agrosolar.
Osmo mesto pripada Belgiji koja je ostvarila značajan uspeh. U poređenju sa prethodnom godinom kapacitet je porastao za 72 odsto, tako je u ovoj godini imala 1,7 GW novog kapaciteta. Više od tri četvrtine novih mrežno povezanih instalacija je realizovano u Flandriji i to najvećim delom je reč o krovovima stambenih i komercijalnih objekata.
Pretposlednje mesto zauzela je Grčka, a prag od gigavat je prešla prvi put prošle godine. U 2023. solarno tržište je poraslo za 20 odsto i sada je reč o preko 1,6 GW novih kapaciteta. Porastu su najviše doprineli mali solarni projekti do 500 kW.
Iako se našla na poslednjem mestu, za Mađarsku je ovo bila najuspešnija godina kada je reč o razvoju solarnog tržišta. U poređenju sa 2022. godinom, došlo je do porasta od 45 odsto i sada je ostvarila 1,6 GW novih kapaciteta. Iako je napredak ostvaren, potrebno je da razvoj infrastrukturne mreže bude brži kako bi se omogućila izgradnja velikih projekata u narednom periodu.
Ovih 10 solarnih tržišta Evropske unije, čine 83 odsto ukupno instalisanih kapaciteta u 2023. godini. U odnosu na 2022. godinu ovaj procenat je opao za tri odsto, a u poređenju sa 2021. godinom za šest odsto, što ukazuje na opadajuću liniju kada je reč o koncentraciji tržišta. To potvrđuje i sledeća činjenica. Naime, najuspešnijih pet solarnih tržišta smanjilo je svoj udeo u ukupnom solarnom tržištu u Evropskoj uniji. Ovo se navodi kao dobra vest zato što ovih su pet zemalja i pored povećanja njihovog zbirnog instalisanog kapaciteta zauzele manji udeo u sveobuhvatnom solarnom tržištu, što znači da je kod ostalih došlo do povećanja.
Kada se sve uzme u obzir, Izveštaj je pokazao pozitivan trend na evropskom solarnom tržištu, ističući da je nivo od gigavata dostigao u 2023. godini rekordan broj zemalja.
Energetski portal
