Fosilna goriva, višedecenijski pokretač globalne ekonomije, igraju centralnu ulogu u oblikovanju savremenog sveta. Kako su korišćena za proizvodnju električne energije, i samim tim za industriju, trgovinu, saobraćaj i domaćinstva, ova goriva su postala neophodna za svakodnevni život. Njihovo sagorevanje omogućilo je napredak u oblastima kao što su proizvodnja i transport, čime se direktno doprinelo rastu i razvoju nacionalnih ekonomija.
Međutim, ovaj model rasta ima svoju cenu – neizbežan porast emisija štetnih gasova, što je postalo odlika moderne ekonomske istorije. Goriva su uticala na kvalitet vazduha, vode, i klimu, zbog čega se diskurs promenio, i otišao na stranu klimatske neutralnosti i zelene energije.
Međutim, došlo je do značajnog slabljenja veze između ekonomskog rasta i emisija CO2. U razvijenim ekonomijama poput Sjedinjenih Država i država Evropske unije, cifre govore u prilog ovoj tezi. Američki BDP se udvostručio od 1990. godine uz smanjenje emisija CO2 na nivo iz iste godine, dok je EU ekonomija porasla za 66 odsto uz smanjenje emisija za 30 odsto u odnosu na 1990. godinu. Slične trendove beleže i druge napredne ekonomije, poput Novog Zelanda, Australije, Koreje i Japana, govore istraživanja Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Pročitajte još:
- EU: SAVET I PARLAMENT POSTIGLI DOGOVOR O SMANJENJU EMISIJE CO2 IZ TEŠKIH VOZILA
- VELIKI PLANOVI ZA ČIST VAZDUH, ODRŽIVO GORIVO POSTAJE BUDUĆNOST: KAKO AVIO-INDUSTRIJA SMANJUJE EMISIJE ŠTETNIH GASOVA?
- KAKO EU PODSTIČE CIRKULARNU EKONOMIJU
Ekonomije u razvoju takođe pokazuju ovu tendenciju. Kineska ekonomija je doživela ogroman rast, čak se beleži četrnaest puta veći rast od 1990. godine, dok su njene emisije CO2 porasle za pet puta. U Indiji, rast BDP-a je znatno premašio rast emisija CO2. Ove ekonomije, zajedno sa naprednim, čine preko 80 odsto globalnog BDP-a i skoro 70 odsto svetske potražnje za energijom.
Međutim, određene zemlje i regioni i dalje beleže paralelni rast BDP-a i emisija CO2. Pre svega, to su jugoistočna Azija, gde rast potražnje za električnom energijom nije pratio razvoj hidroenergije, i Bliski istok, gde su fosilna goriva jeftinija i dostupna.
Razlozi za slabljenje ove veze leži u obnovljivim izvorima energije, i inevesticijama u iste. Drugo, elektrifikacija na globalnom nivou raste, kao i udeo čiste proizvodnje električne energije. Broj električnih vozila se, na primer, povećao pet puta između 2023. i 2030. godine. Pored toga, tu je i smanjenje potrošnje u mnogim sektorima kada je u pitanju energija. Prave se efikasniji uređaji, koji manje troše, od kućanskih aparata do industrije.
Energetski portal
