Bugarska može da odluči kako će koristiti prihode koje ostvaruje od poreza od 10 evra/MVh na uvoz ruskog gasa koji prolazi kroz bugarsku teritoriju, potvrdila je Evropska komisija.
Prošlog četvrtka, premijer Bugarske Nikolaj Denkov najavio je da su u toku konsultacije između Bugarske i Evropske komisije o porezu na energiju od 10 evra/MVh uvedenom 13. oktobra na uvoz ruskog gasa koji prolazi preko bugarske teritorije.
„Takse koje Bugarska naplaćuje za tranzit ruskog gasa u Srbiju, Mađarsku i Severnu Makedoniju su nacionalna mera i stoga je na Bugarskoj da odluči gde će raspodeliti prihode“, rekao je portparol Komisije Tim Mekfi novinarima u ponedeljak.
Bugarska očekuje 1,2-1,5 milijardi evra godišnjeg prihoda od novog poreza, za koji je Denkov rekao da bi mogao da ide direktno u budžet EU.
Potez Bugarske već je razbesneo Mađarsku i Srbiju, koje zavise od ruskog gasa koji se transportuje kroz produžetak Turskog toka. Dok Budimpešta i Beograd kažu da će porez na gas poskupiti ruski gas za 20 odsto, Sofija kaže da bi Gazprom trebalo da plati.
Pročitajte još:
- EU: STANJE CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE I GASA
- ISKLJUČENJE „ENERGETSKIH VAMPIRA“ U KUĆI DOVOLJNO ZA SUBVENCIJU – KOJI JE NAJLAKŠI PUT DO POPUSTA ZA STRUJU
- DA LI JE UNIVERZALNI PRISTUP STRUJI DO 2030. JOŠ UVEK DOSTIŽAN?
„EU je do sada uvela 11 paketa sankcija Rusiji. Restriktivne energetske mere utiču na naftu i ugalj, ali ne i na uvoz gasa“, objasnio je portparol.
Bugarska očekuje da će prihod od nove naknade biti uplaćen 14. novembra, ali neki bugarski energetski stručnjaci sumnjaju da li će zemlja uopšte dobiti novac. To je zato što gas iz gasovoda teško može biti sertifikovan kao ruski jer kombinuje nekoliko izvora, rekao je za Euractiv Bugarska stručnjak za energetiku Kalojan Stajkov.
Gasprom tek treba da javno komentariše novouvedeni porez na energiju, a još nije jasno da li nameravaju da ga plaćaju.
Pre nedelju dana, bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao je da će, ako Gasprom odbije da plati, njegov finansijski kolateral iz ugovora u Bugarskoj ili imovina u zemlji biti zaplenjena.
Izvor: EURACTIV
