U svom obrazovanju i radu usmerena sam na zaštitu životne sredine, ali nisam militantni eko fundamentalista. Ne izbije mi vena na čelu od besa kada vidim nekoga da pije vodu iz plastične flaše, niti ćete me ikada čuti da držim slovo nekome ko ne nosi ceger i višekratne kese. Iskreno, i meni se takvi, uslovno rečeno, prestupi prema prirodi omaknu. Mnogi su zapravo vrlo pesimistični u vezi sa tim koliko mi kao pojedinci imamo priliku da doprinesemo očuvanju našeg okruženja, pogotovo u zemlji u kojoj je energetski sistem ustrojen na uglju. U svakom slučaju, na nama je da budemo najbolja moguća verzija sebe, a rudnike i termoelektrane ko… šiša.
Današnji problem na koji ćemo se fokusirati jeste plastika. Invazivna i sveprožimajuća, zagađuje plaže, vodotokove, mora, vazduh, hranu i vodu, a naučnici su njene tragove pronašli čak i u stolici ljudi – što je donekle i očekivano s obzirom na to da nam je dospela i u tanjire i čaše, a nemoguće ju je svariti. Iako se radi na pronalaženju njene zdravije alternative, pa se u te svrhe koriste seme maslina i šećerna trska, i dalje većina plastičnih predmeta oko nas vodi poreklo iz naftnih derivata.
Jedan od postulata ekonomije je i taj da potrošači diktiraju proizvodnju, a evo kako da pošaljemo impuls fabrikama da ne želimo proizvode koji su pakovani u smeće – ili su, još gore, smeće sami po sebi.
1. Izbegavajte nepotrebno plastično pakovanje!
Boce razumem i tolerišem. Trenutno je plastika verovatno najisplativiji način za pakovanje različitih tečnosti – od omekšivača preko jogurta do soka – i tako će biti dok ne zaživi tzv. skladištenje i kupovina dobara u rinfuzi ili se ne vratimo korenima i pravljenju potrepština u kućnoj radinosti. Poštovanje mog prvog saveta za smanjenje upotrebe nužnog zla biće vrlo jednostavno. Svešće se na – NE BUDITE LENJI! Na kraju krajeva, nadam se da ga već i primenjujete.
Najšokantnija otkrića u marketima poslednjih meseci bila su mi izrendana šargarepa, isečene jabuke i očišćene narandže u plastičnim posudama. Kome su ona uopšte namenjena? Osobama koje nemaju dva minuta slobodnog vremena i rende ili nož? S obzirom na to da je takav skup ljudi nepostojeći, namenjeno je nikome i ni u čijoj korpi i treba da (ne) završi.
Čak ni šampinjoni na koje smo donekle i navikli da budu u kutiji od stiropora i omotu od plastike, ne moraju da se prodaju na taj način. Ukoliko ne možete ni da zamislite kako pečurke izgledaju na gomili, po okončanju vanrednog stanja – pravac pijaca :)
2. Eko nabavka
Kupovina voća i povrća obično znači da ćete kući doneti nekoliko jednokratnih plastičnih vrećica. Da biste to izbegli, tu su Vita Eco Bags. Ako ste vični šivenju, džačiće sašijte od stare posteljine i krpa.
Pored obilja prodavnica zdrave hrane, koje neretko skrenu u nezdravom smeru i u svoj asortiman uvrste i slatkiše, nemate izgovor da svoj mentalitet sladokusca ne zadovoljavate pazareći ih upravo na meru gde ih pakuju u papirne kese. Na raspolaganju su vam i brojni drugi artikli i ovo su u suštini mesta koja su najpribližnija konceptu „nestvaranja otpada“ (zero waste).
3. Predak i naslednik folija i celofana – voštana krpa
Za očuvanje svežine i namirnica najčešće se upotrebljavaju folije i celofan. U tek nekoliko jednostavnih koraka, uz malo pamuka i pčelinjeg voska, njihova zamena nosiće etiketu Made at Home, a sve zasluge preuzećete vi.
- Iskrojite parčiće odgovarajuće veličine i oblika od tkanine sa 100 odsto pamuka. Mislite izvan kvadrata i pravougaonika – za čuvanje pojedine hrane u frižideru, idealno rešenje će biti – krugovi, npr. za prekrivanje tegli.
- Zagrejte rernu na između 50 i 75 stepeni.
- Poredajte krpe u tepsiju, obloženu aluminijumskom folijom.
- Napravite sitne komadiće (pleonazam je ovde neophodan, treba da budu baš sitni) pčelinjeg voska i pospite krpe njime.
- Ostavite tepsiju u rerni otprilike 10 minuta ili dok se vosak ne istopi u potpunosti. Tekstil će biti natopljen njime. Kako biste ga bolje rasporedili, nakon 5-8 minuta u rerni, rasporedite ga četkom i na krajeve koji su možda ostali suvi.
- Odmah nakon što izvadite svoj proizvod iz šporeta, uklonite krpe sa vrele folije kako se ne bi zalepile za nju. Ostavite ih da se ohlade na ravnoj površini, poput stolice, a strana krpa na kojoj je vosak neka bude gore.
Održavaju se pranjem sapunom u mlakoj vodi, a kada prestanu da prijanjaju jednako dobro kao na početku, ponovite proces.
4. Bitan saveznik za borbu protiv zagađenja otpadom – bambus
Obožavam slamčice. Svesna sam da određeni broj pojedinaca na tu činjenicu gleda s nipodoštavanjem zato što imam oko 20 godina više u odnosu na uzrast kada ih klinci prerastu. Ako ste i vi jedan od njih… Šta da vam kažem? Tužite me!
Kako mi je bitno da moj ritual pijenja ne ugrožave kitove i ostala morska stvorenja, imam one od bambusa. U Ikei 10 komada košta 600 dinara. Pretpostavlja se da njihov životni vek ide i do nekoliko godina, tako da su istovremeno i isplativo rešenje. Slamčice od papira i metala sam takođe probala. Prve mi ne odgovaraju jer se brzo raskvase, a i upitna je mogućnost njihovog recikliranja, a druge su mi zarđale nakon jednog meseca. Bambus opstaje već duže vreme!
Od te brzorastuće biljke proizvode se i četkice za pranje zuba. Uprkos tome što i one imaju određene nedostatke iz perspektive ekologije, biorazgradivost „štapa“ garantuje da su one ipak manje „naopake“ u poređenju sa plastičnim.
Kuhinjske daske, pribor, posuđe… Bambus ima potencijal da doprinese rezu neverovatne količine od 8 milijardi kilograma plastike koja svake godine završi u okeanima.
5. Reciklaža, apciklaža
Kao što pomenuh ranije, naravno da mi se tokom svakodnevice omakne plastika. Reciklaža je u našoj zemlji prilično nerazvijena, ali ja se trudim da odvojim sva plastična pakovanja koja koristim posebno od ostalog đubreta i da ih ostavim pored kontiša u vreći s natpisom PLASTIKA u nedostatku reciklažnih ostrva u mom kraju. Živim u nadi da tako iole olakšam posao sakupljačima sekundarnih sirovina i da ona zapravo dospeju u neko postrojenje za preradu. Čak i u tom slučaju, mogu da se pretvore jedino u vlakna za odeću i tepihe i materijal nižeg kvaliteta, ali ne i da poprime svoju prvobitnu formu.
Priliku da plastičnim proizvodima sami produžimo život i da ona nastave cirkulisanje imamo kroz brojne do-it-yourself projekte, tj. takozvanu apciklažu (upcycling). Pogledajte sposobnost transformacije plastičnih flaša OVDE.
6. Prilagodljivost sopstvenim resursima i kreativnost – za manje smeća i više sreće
Članica sam Fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće. Osnovala ju je Milja Vuković, dokaz da nam čak ni plastične kante za otpad ne trebaju, s obzirom na to da je svoj životni stil prilagodila ideji da ne stvara đubre. Njena grupa sada broji više od 10.000 entuzijasta voljnih da i oni smanje svoj razorni uticaj na planetu. Članovi tamo dele i brojne lokalne male biznise koji će vam svojim rukotvorinama olakšati misiju za manje smeća i više sreće, ali i recepte utemeljene na otpacima od hrane za koje ste možda mislili da su neiskoristivi.
Pre nekoliko dana je jedna šminkerka podelila načine kako da istrošimo senke za oči kojima je istekao rok. Mogu da vaskrsnu u različitim oblicima, od svetlucavog laka za nokte do lava hajlajtera za telo, što mi do tada nije bilo ni na kraj pameti.
Ideja je mnoštvo i svako ima svoj zaseban put, prilagođen onome što je njemu višak – ili manjak. Probudite svoju kreativnost! Imajte na umu da ćete se čak i pravljenjem sapuna, sirćeta i biljnog mleka otarasiti plastičnog pakovanja u kome bi oni bili uskladišteni da ste ih uzeli u trgovini.
