Realizacija projekta „Jadar“ ostaviće trajne negativne posledice na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji, stav je Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
Akademija u stavu, objevljenom na njihovom sajtu, navodi da je realizacija projekta u potpunosti u skladu sa potrebama investitora, dok će sa druge strane izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede u regionu.
Istovremeno, AINS navodi da projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma, već borata koji, za razliku od litijuma, ima stabilnu perspektivu zasnovanu na dispergovanoj tražnji, velikom broju proizvoda i iskustvu Rio Tinta.
Rizik od radioaktivnih zračenja
AINS upozorava da realizacija projekta Jadar potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, pemda o tome nema nikakvih informacija.
„Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja prostornog plana posebne namene projekta ‘Jadar’. Imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta ‘Jadar’, upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovan i transparentan način, uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhuske konvencije, koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća“, stoji u stavu Akademije.
Iako je Vlada Srbije donela stratešku odluku o podršci realizaciji projekta, koji je od 2017. godine u fazi implementacije, u AINS-u navode da naučnoj i stručnoj javnosti nije poznato na osnovu kojih podloga, odnosno kog razvojnog dokumenta Vlade je formulisana ovakva odluka, niti da li takav dokumenat ili analiza uopšte postoji.
Pročitajte još:
Ogroman uticaj na životnu sredinu
Članovi Akademije veruju da realizacija projekta „Jadar“ vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanju Primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta.
„Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 ha: predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 ha, poljoprivrednih površina na 317 ha, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 ha i voćnjaka na 4,2 ha. Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 ha, kao i na slivu potoka Štavica na 166 ha, za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 ha, sa 26.000 m3 drvne mase. Ovako masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta“, piše u stavu.
Biodiverzitet će biti desetkovan kao posledica realizacije projekta, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija (poremećaj režima površinskih i podzemnih voda, modifikacija mikroklimatskih uslova, povećan rizik od erozije i bujičnih poplava, intenzivna emisija gasova staklene bašte).
Takođe, članove Akademije posebno brine proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer Rio Tinto, kako navode, sprovodi „Akcioni plan relokacije stanovništva“, gde neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva, uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija.
Milena Maglovski
