Rezultati pretrage za: kiselost mora

Ako niste pronašli traženi rezultat, probajte sa drugim rečima

Masovno izumiranje morskog sveta zbog povišenog nivoa kiselosti okeana – još jednom?!

Morski svet je jednom već bio pogođen masovnim izumiranjem, a da li postoje indikacije da se to može ponoviti? Naučnici su nedavno istraživali fosile iz morskih sredina, uzimajući u obzir da je upravo...

Kako CO2 čini naša mora otrovnim?

Rastući nivoi ugljen dioksida u okeanima mogli bi da pospeše širenje otrovnih algi koje mogu naneti štetu morskom svetu i ljudskom zdravlju. Podaci prikupljeni u naučnom istraživanju pokazuju da jedna vrsta otrovnih algi,...

Stotine morskih vrsta biće primorano da emigrira zbog klimatskih promena

Na stotine vrsta riba i drugog morskog sveta će biti primorano da migrira na sever kako bi pobegli od efekata klimatskih promena. Ovom pojavom industrija ribarenja biće ugrožena širom sveta. Morska stvorenja su veoma...

BIOACID: Okeani postaju sve kiseliji i samim tim pogubno utiču na celokupan ekosistem, ne samo u morima, već i na kopnu i u vazduhu

Zbog povećanja emisije CO2 menja se kiselost okeana, što dovodi u opasnost opstanak mnogobrojnih vrsta flore i faune. Zbog emisije ugljen-dioksida nivo gasova staklene bašte sve je viši. Okeani, koji tu emisiju...

Toplotni talas doneo nove rekordne temperature okeana

Najviša prosečna temperatura površine okeana na svetu zabeležena je ovog leta. Na Floridi je temperatura dostigla neverovatnih 38°C, Severni Atlantik je dostigao vrhunac u julu, a Sredozemno more zabeležilo je istorijski maksimum...

Kalcit – mineral značajan za ekologiju i energetsku tranziciju

Republika Srbije veoma je bogata mineralnim sirovinama koje su važne za privredni razvoj, kao što je kalcit, o kojem se od nedavno sve više govori. Ministarstvo rudarstva i energetike na svom sajtu približilo...

Za termoelektrane na ugalj i zagađujuću industriju više nema mesta na Zapadnom Balkanu

Sagorevanje uglja je najveći pojedinačni izvor zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu, a glavnu ulogu imaju termoelektrane. Kompanije koje njima upravljaju i države regiona ne pridržavaju se zakona o emisijama štetnih gasova. Isto...

Primena Pravilnika o voćnim sokovima odložena za sledeću godinu

Primena pravilnika o voćnim sokovima odlaže se do 1. januara 2021. godine, predviđeno je izmenama pravilnika ovjavljenih u najnovijem Službenom glasniku.Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donelo je pre više od godinu i...

Glavna opasnost za divlji svet – klima ili čovek?

Svet divljih životinja sve je više ugrožen. Poslednja istraživanja o efektu klimatskih promena na živi svet pokazuju da postoji veliki rizik od naglog propadanja čitavih ekosistema. Naime, mnoge vrste mogu izdržati određene...

Gubitak kiseonika u okeanima – opasnost za živi svet

Već ugroženi globalnim zagrevanjem, povišenim nivom kiselosti i prekomernim izlovom ribe, okeani su takođe izloženi i pretnji od značajnog gubitka kiseonika. To potvrđuje najnovije istraživanje Međunarodna unija za očuvanje prirode (International Union for Conservation of...

Pola miliona rakova uginulo zarobljeno u plastici

Opasnost od zagađenja plastikom preti čitavom živom svetu, ali u neposrednoj opasnosti su životinje koje se nađu zarobljene u gomili plastičnog otpada ili ga pomešaju za hranu, što uglavnom ima smrtonosne posledice. Nakon...

Jugoistočna Azija – najveći zagađivač okeana

Novim izveštajem Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) „Uloga ambalažnih propisa i standarda u razvoju kružnog gospodarstva“ utvrđeno je da neodgovarajući i manjkavi propisi koji se odnose na pakovanje proizvoda i...

Klimatske promene

„Kao glumac, ja polažem pravo na život. Često igram izmišljene likove koji rešavaju izmišljene probleme. Verujem da je čovečanstvo posmatralo klimatske promene na isti takav način – kao da je reč o...

Zabrana mesa – korak ka spasu planete?

Ishrana je oduvek predstavljala važan deo čovekovog života. U savremenom svetu, kad nam je dostupan raznovrstan izbor namirnica različitoga sastava i porekla, lako se možemo opredeliti za hranu koja nam najviše odgovara, odnosno za...

Zašto nas se tiče krčenje šuma u Indoneziji?

Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja. Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove države? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?

Zbog klimatskih promena šampanjac bi mogao da postane prošlost

Planirate da otvorite flašu šampanjca kako biste proslavili svoj poslednji uspeh? Razmislite još jednom. Sezonske promene u temperaturi postaju sve ektremnije poslednjih godina i veoma utiču na proizvodnju grožđa u regionima širom sveta...

MAGAZIN

IZDVOJENE VESTI

Pratite nas