Program zaštite životne sredine UN (UNEP), objavio je da se već u ovom trenutku države širom sveta suočavaju sa sušom, zbog čega je u nekim proglašeno vanredno stanje. Kako se navodi, najmanje 50 odsto svetskog stanovništva se suočava sa nedostatkom vode najmanje jedan mesec u godini. Prognoze su da će nestašica vode rasti u brojnim regionima usled klimatskih promena i sve veće potražnje za vodom, podstaknute rastom stanovništva i ekonomskim razvojem.
Voda i energija nalaze se u međusobno zavisnom odnosu, a obe predstavljaju kritične resurse. Naime, voda je najčešće neophodna za proizvodnju energije, pa tako energetski sektor čini oko 10 odsto ukupne upotrebe slatke vode, navodi Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
Nasuprot tome, energija je potrebna kako bismo se snabdevali vodom, a najčešće je reč o izvlačenju vode iz jezera, reka i okeana, pompanju kroz cevi i kanale, zatim prečišćavanju vode i na kraju isporuci do korisnika.
U vremenu gde nestašica vode postaje svakodnevnica širom sveta, pronalaze se alternativni načini za snabdevanje istom. Jedan vrlo zastupljen metod jeste desalinizacija, odnosno odvajanje soli iz morske vode kako bi se dobila slatka – pijaća. Ovakav proces je energetski intenzivan, a često zahteva preko 1 kWh po kubnom metru prečišćene vode. Podaci IEA pokazuju da se globalna potražnja za energijom koja se koristi za desalinizaciju gotovo udvostručila od 2010. godine, a da trenutnim trendom može da se očekuje ponovno udvostručenje do 2030. godine.
Pročitajte još:
- SVETSKI DAN VODE – UPOTREBA VODE ZA MIR
- ZBOG SUŠA VANREDNA STANJA, RESTRIKCIJE I PRAZNI REZERVOARI
- REKORDNA SUŠA U AMAZONIJI
Kako se navodi, oko 21.000 postrojenja za desalinizaciju u ovom trenutku radi u oko 150 zemalja, a polovina globalnog instalisanog kapaciteta se nalazi na Bliskom istoku i severnoj Africi. Preciznije, desalinizacija pokriva većinu dnevnih potreba za vodom u mnogim zemljama kao što su Katar, Kuvajt i Saudijska Arabija. Interesantno je da Saudijska Arabija ima u planu da izgradi potpuno novi grad koji će naseliti devet miliona ljudi do 2045. godine, a koji će zavisili upravo od desalinizovane vode iz Crvenog mora i Akabskog zaliva.
Problem je dodatno veći zato što, primera radi, na Bliskom istoku više od 90 odsto energije koja se koristi u ove svrhe dolazi iz fosilnih goriva. Upravo iz tog razloga, kao jedno od rešenja za očuvanje ova dva kritična resursa, navodi se prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije koji smanjuju energetske potrebe za vodom.
Energetski portal
