Nakon snažnog povećanja uvoza energije u EU između 2021. i 2022. godine, scenario je drugačiji u 2023. godini, pri čemu uvoz opada drugi kvartal zaredom u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se na sajtu Eurostata.
U drugom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, uvoz iz EU smanjen je za 39,4 odsto u vrednosti i 11,3 odsto u pogledu neto mase (težine izražene u tonama). Ovi rezultati prate pad od 26,5 odsto i 6,1 odsto, respektivno, u prvom kvartalu ove godine.
Što se tiče neto mase, udeo Rusije u uvozu naftnih derivata i prirodnog gasa u EU kontinuirano se smanjuje od drugog kvartala 2022. Uvoz naftnih ulja iz Rusije je pao sa mesečnog proseka od 8,7 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 1,6 miliona tona u drugom tromesečju ove godine (-82 odsto), ali je, nasuprot tome, uvoz od partnera van EU, osim Rusije, porastao za 5,8 miliona tona, sa 31,5 miliona na 37,3 miliona tona.
Pročitajte još:
- DA LI ĆE BITI DOVOLJNO NAFTE?
- SKOK CENE NAFTE – DOSTIGLA NAJVIŠI NIVO OD KRAJA PROŠLE GODINE
- KAKO JE IZGLEDALO TRŽIŠTE NAFTE OVOG LETA?
Udeo Rusije u ukupnom uvozu naftnih derivata u EU iznosio je 4,0 odsto u drugom kvartalu 2023. godine, što je značajna razlika u odnosu na udeo od 21,6 odsto zabeležen u istom kvartalu prošle godine.
Uvoz prirodnog gasa u EU je takođe značajno opao (-17 odsto u smislu neto mase) u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa istim kvartalom 2022. Ovo smanjenje je moglo biti izazvano planom smanjenja EU, gde su se zemlje EU obavezale na smanjenje potrošnja gasa.
Uvoz prirodnog gasa iz Rusije pao je sa prosečnih 5,1 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 2,5 miliona tona u drugom kvartalu 2023.
Kako se navodi Eurostat, dešavanja između Rusije i Ukrajine navela su EU da primeni nekoliko paketa sankcija, koji su direktno i indirektno uticali na trgovinu naftom i prirodnim gasom.
Što se tiče nafte, zabrana EU na morski uvoz ruske sirove nafte stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na rafinisane naftne derivate od 5. februara 2023, što je dalje uticalo na rezultate u prvom i drugom kvartalu 2023. godine.
U drugom kvartalu 2022. Rusija je bila vodeći dobavljač naftnih derivata sa učešćem od 15,9 odsto ukupnog uvoza EU. U drugom tromesečju 2023. Rusija je zauzela 12. mesto, sa udelom od 2,7 odsto, što je pad od 13,2 procentna poena (pp) u poređenju sa 2022.
Nasuprot tome kada je reč o Norveškoj (+3,5 pp do 13,7 odsto), Kazahstanu (+3,2 pp do 10,2 odsto), Sjedinjenim Državama (+2,1 pp do 13,6 odsto) i Saudijskoj Arabiji (+2,3 pp do 9,0 odsto) zabeleženo je povećanje njihovog udela u istom periodu, a Libija je postala važan partner, čineći 8,1 odsto uvoza nafte u EU.
Slična situacija je bila i sa prirodnim gasom u gasovitom stanju, gde je udeo Rusije pao za 14,5 pp na 13,8 odsto ukupnog uvoza EU, dok su udeli Alžira (+9,3 pp) i Norveške (+6,2 pp) značajno porasli. U drugom kvartalu 2023. godine Norveška je bila najveći snabdevač EU sa učešćem od 44,3 odsto ukupnog uvoza EU, a slede Velika Britanija (17,8 odsto) i Alžir (16,5 odsto).
Što se tečnog prirodnog gasa tiče, Sjedinjene Države ostaju daleko vodeći snabdevač EU u drugom kvartalu 2023. sa učešćem od 46,4 odsto u ukupnom uvozu EU, a slede Rusija (12,4 odsto), Katar (10,9 odsto), Alžir (9,9 odsto) i Nigerija (5,1 odsto). Među ovim dobavljačima, samo su Alžir i Nigerija zabeležili povećanje udela (+5,2 pp i +1,0 pp respektivno) u poređenju sa drugim kvartalom 2022. Nasuprot tome, udeo Sjedinjenih Država, Rusije i Katara pao je za -2,8 pp, -2,7 pp i -1,1 pp. Norveška i Oman su postali važni dobavljači, sa udelom od 3,3 odsto i 2,9 odsto respektivno.
Energetski portal
