Različita istraživanja pokazuju da proizvodnja prirodnog zaslađivača stevije u značajno manjem procentu negativno utiče na životnu sredinu, u odnosu na šećer dobijen iz šećerne repe ili na primer kukuruznog skroba.
Naime, steviol glikozidi koji se nalaze u listu biljke stevije mogu da budu 200 do 400 puta slađi od šećera, zbog čega sleduje da je za isti intenzitet slatkoće potrebna manja količina biljke stevije u odnosu na druge biljke iz kojih se dobija šećer. Uzgajanje ove biljke ne zahteva veliku količinu zemljišta, a takođe tokom njihove prerade koristi se manja količina vode. Prema nekim podacima, vodeni otisak je u slučaju stevije bio manji za oko 90 odsto u odnosu na šećernu repu i šećernu trsku. Ukoliko se za ekvivalent uzme slatkoća, takođe se tokom proizvodnje zaslađivača stevije emituje smanjena količina ugljenika. Količina varira od 30 do čak 80 odsto u zavrisnosti od toga o kojem izvoru šećera je reč.
Pročitajte još:
- URBANE BAŠTE DOBRE ZA EKOSISTEM, ALI I LJUDE
- SMANJENA UPOTREBA ŠEĆERA MOGLA BI DA DOPRINESE ZAŠTITI KLIME
- PRONAĐEN NAČIN KAKO DA SE ŠEĆERNA TRSKA BRŽE „PRETVORI“ U GORIVO
Ipak, ovo je potrebno uzeti sa rezervom. Najveća količina stevije uzgaja se u Kini, u državi u kojoj se mnoge održive poljoprivrede dovode u pitanje. Drugo, u listu stevije nalaze se različiti molekuli kao što su Reb M i Reb A. Zbog čega je ovo važno?
Reb A poseduje sladak ukus, ali sa blagom gorčinom, za razliku od Reb M koji ne sadrži gorčinu u ukusu, ali on čini samo jedan odsto lista stevije. Zbog svog ukusa, novija tržišta sve više potražuju Reb M. Međutim, zbog njegove zastupljenosti u listu od svega jedan odsto, farmeri moraju da uzgajaju biljku stevije na velikim površinama zemljišta, čime se poništava njen manji negativan uticaj na životnu sredinu.
Kako bi se zadovoljila potražnja tržišta, a ujedno obezbedilo da proizvodnja stevije i dalje ima manji negativan uticaj na životnu sredinu, pojavljuju se nove sorte koje sadrže i do 20 odsto više Reb M od obične stevije.
Katarina Vuinac
