Najsavremenija regionalna sanitarna deponija u našoj zemlji nalazi se u Pirotu i tu se dovozi i tretira otpad iz grada Pirota i njegove okoline: Babušnice, Bele Palanke i Dimitrovgrada.
Nakon tri godine rada, energije i truda koji su uloženi u ovaj projekat, pozitivni efekti su višestruki.
Direktor JKP „Regionalna deponija Pirot’’ Nebojša Ivanov zadovoljan je poslovanjem. On pre svega navodi da deponija ni na jedan način nije negativno uticala na životnu sredinu, ističe iskustvo koje su stekli u upravljanju neopasnim otpadom, a ističe takođe i određenu finansijsku dobit koju su usmerili u dalja ulaganja u infrastrukturu i njen razvoj u delu upravljanja neopasnim otpadom.
EP: Šta nam možete reći o regionalnom reciklažnom centru?
Nebojša Ivanov: Mi smo 2017. godine kao grad Pirot i deponija podneli prijavu za Projekat primarne selekcije koji se finansira iz IPA fondova i ušli smo u fazu implementacije. Da bismo bili odabrani za implementaciju procesa primarne selekcije za pirotski okrug, čija je vrednost prema našem projektu 1,4 miliona evra, uslov je bio da postoji linija za sekundarnu separaciju. Krajem 2018. godine počeli smo izradu projektne dokumentacije, početkom 2019. dobili smo građevinsku dozvolu za izgradnju linije za sekundarnu separaciju, a sredinom iste godine započeli smo radove na izgradnji koji podrazumevaju izgradnju hale, pratećih objekata, celokupne infrastrukture – struja, voda, kanalizacija i otpadne vode, kao i montiranje neophodne linije. Projekat je u potpunosti završen u februaru 2022. i od sredine aprila linija za sekundarnu separaciju radi punim kapacitetom.
Ukupna vrednost koja je isplaćena dobavljačima i izvođačima radova je 264 miliona dinara sa PDV, od toga je Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedilo 164 miliona, a deponija iz svojih prihoda 100 miliona. Ulazimo u pripremu dokumentacije za dobijanje upotrebne dozvole, postajemo javni objekat koji ima upotrebnu dozvolu i time pokazujemo da smo odlično završili celokupan projekat.
U fokusu:
- SASVIM EKOLOGIČNO
- VIŠE ODLUČNOSTI I POLITIČKE VOLJE ZA PROMENU ODNOSA PREMA RESURSIMA
- VIZIJA PRVOG SUNČANOG GRADA U NAŠOJ ZEMLJI
EP: Pirotska regionalna deponija je jedina deponija ovog tipa u Srbiji.
Nebojša Ivanov: Upravo tako. Ponosan sam na sve učinjeno – imamo ćeliju, imamo posebnu liniju za sekundarnu separaciju, a od septembra imamo i liniju za primarnu separaciju otpada u punom kapacitetu. Implementirali smo i adekvatno upravljanje ambalažnim otpadom i komunalnim ambalažnim otpadom. Ulazimo u projekat izgradnje kompostane, takođe u okviru projekta finansiranog iz kredita EBRD-a, preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, čija je vrednost oko 3,5 miliona evra. Imamo projektnu dokumentaciju i građevinsku dozvolu. Kompostana je logičan naredni korak jer čak 40 odsto primljenog otpada čini biorazgradivi otpad koji, kada se preradi, može da se prodaje kao kvalitetno đubrivo. Ovim se smanjuje i količina otpada koji se odlaže na deponiju. Na deponiji postoji kompletan sistem za monitoring koji prati i preventivno deluje na sistem za recirkulaciju – protokomeri, izometrijska mreža, sistem za praćenje kvaliteta procesnih voda, meteorološka stanica. Radimo dosta i mislim da smo primer dobre prakse, možda i najbolji na području regiona, jer ovakvu liniju za sekundarnu separaciju nema ni Hrvatska. Mi smo deponiju gradili po uzoru na projekat iz Segedina.
EP: Pomenuli ste i sistem za monitoring koji je postavljen na Deponiji. Možete li nam reći više o njemu?
Nebojša Ivanov Zakon o upravljanju otpadom tretira deponiju kao inženjerski objekat koji ne utiče negativno na životnu sredinu. U tome se razlikuje sanitarna deponija od smetlišta, odnosno nesanitarne deponije. Poštujemo uredbu o monitoringu i imamo odličan sistem za praćenje shodno zakonskim obavezama. Sve analize rade referentne laboratorije, i na osnovu njih se priprema izveštaj koji se šalje Agenciji za zaštitu životne sredine na kvartalnom nivou. Do sada nismo imali nijedan rezultat o negativnom uticaju na životnu sredinu. Da bismo mogli preventivno da delujemo, uspostavili smo jedinstvenu pijezometarsku mrežu koja u realnom vremenu, onlajn prati delovanje podzemnih voda, zatim sistem za recirkulaciju procesnih voda, tako da se one ne ulivaju ni u jednu reku ni potok, kao i automatsku meteorološku stanicu koja posmatra sve parametre u realnom vremenu – stepen isparenja, sunčane dane i slično. Proces se sastoji iz tri dela, imamo protokomer – sistem za nivelaciju procesnih voda koji meri količinu ulaska procesnih voda u bazen, zatim onlajn praćenje njihovog kvaliteta u četiri parametra, i sistem recirkulacije koji prati količinu vode koja je izbačena na deponiju, tako da se na dnevnom nivou prati bilans procesnih voda. Zahvaljujući onlajn praćenju možemo brzo da reagujemo u slučaju da dođe do eventualnog curenja, dakle pre nego što nastane bilo kakav negativan uticaj na okruženje. Dodatno, automatska meteorološka stanica u svakoj sekundi meri količinu padavina, isparenja i druge parametre. Dakle ako je danas izašlo sto kubika vode, a stepen isparenja iznosi 10 odsto, sistemom recirkulacije se 90 odsto ponovo vraća.
EP Šta nam možete reći o projektu reciklažnog dvorišta?
Nebojša Ivanov Nameravamo da uspostavimo adekvatno prikupljanje komunalnog ambalažnog otpada tako da sav otpad koji nije za upotrebu u domaćinstvima, trgovinskom ili komercijalnom sektoru, bude adekvatno iskorišćen. Postoji lokacija udaljena oko kilometar i po od Pirota, koju nam je grad ustupio i želimo da na njoj, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, izgradimo reciklažno dvorište koje će biti pristupačno po svim standardima. Projektna dokumentacija će biti završena do kraja godine, a plan je da naredne godine budu obezbeđena sredstva. Ideja je da građani uvek mogu da donesu otpadni materijal u reciklažno dvorište, a mi ćemo dodatno intenzivirati akcije u proleće i leto i skupljati kabasti otpad od građana na licu mesta. Naš je cilj da steknemo poverenje građana i pokažemo da smo na raspolaganju svakog dana. Želimo da pokrenemo kampanju sa ciljem da animiramo građane i da imamo interventnu grupu koja će na poziv izlaziti na teren i odnositi otpad. Svesni smo da građani nemaju prikolice, mogućnost organizovanja prevoza, da neki žive na višim spratovima zgrada i nemaju mogućnost da sami donesu kabasti otpad u reciklažno dvorište. Veoma je važna blizina dvorišta gradu, jer je preduslov izgradnje, između ostalog, da je ono lako pristupačno građanima. Među idejama koje čekaju svoju realizaciju nalazi se i Centar za ponovno korišćenje upotrebljivih stvari. Do kraja godine bi trebalo da imamo projektnu dokumentaciju i da dobijemo sredstva od Evropske komisije. U Centru će svi predmeti koji imaju upotrebnu vrednost biti popravljeni, osposobljeni i stavljeni na raspolaganje i dalju prodaju. Imamo mnogo stolica, stolova, plakara koji umesto da završe u postrojenju za biomasu, mogu da budu ponovo prodati i korišćeni. U Evropi je ovo normalna stvar, ljudi su ponosni kad kažu da su nešto kupili u takvom centru, jer su doprineli očuvanju životne sredine. Naš cilj je da Pirot postane zeleni grad, a vodimo se principima cirkularne ekonomije. Naša odgovornost je velika. Koristimo javna sredstva i javne resurse i moramo da vodimo računa da ovi resursi budu adekvatno iskorišćeni i donesu i dodatnu korist našim građanima.
Intervju vodila: Milica Marković
Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
