U prostorijama Gradske opštine Stari grad zvanično je otpočelo javno sakupljanje potrošenih baterija i sijalica, čime se Beograd zahvaljujući projektu „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica“, priključuje Kragujevcu u prikupljanju ove vrste otpada.
U našoj zemlji sakupljačka mreža za baterije i sijalice je nerazvijena, nema kontejnera za odlaganje i postrojenja za tretman baterija. Ista situacija je i kada je u pitanju sistem za prikupljanje sijalica, dok tehnologiju za njihovu reciklažu imamo. Zato su nam neophodni projekti, poput ovog, koji sprovodi NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ i partnera iz reciklažne industrije.
Kako je objasnio Radoslav Marjanović, predsednik Gradske opštine Stari grad, cilj akcije je da opština kroz niz projekata i aktivnosti koje sprovodi “da okvir kako građani mogu na jednostavan način da daju svoj doprinos”. On je istakao da su u prethodnom periodu sprovodili slične aktivnosti kada je reč o unapređenju kvaliteta životne sredine.
“Na više od 150 lokacija postavili smo su đubrijere i plan je da ih još postavimo. Radimo i na ozelenjavanju određenih delova Starog grada i samoinicijativno smo se priključili ovom projektu”, kaže Marjanović i dodaje da građani baterije i sijalice mogu da donesu u opštinski Uslužni centar, radnim danom od 8 do 16 časova, i odlože ih u specijalne kante.
Marija Pivnevi, direktorka kompanije “E-reciklaža – Beograd’’, navela je da se u Srbiji baterije ne recikliraju, odnosno da ne postoji tretman ovakve vrste otpada, već se otpadne baterije izvoze u države u kojima takvi tretmani postoje.
“Najveći problem u Srbiji jeste što ne postoji razvijena sakupljačka mreža. ”E-reciklaža – Beograd’’ ima cilj, a to je da se kroz ovaj projekat poveća sakupljačka mreža i da se, gde je moguće, u gradu postave posude za reciklažu”, objašnjava Pivnevi.
Sanela Veljkovski ističe da je GIZ angažovan u više projekata u oblasti zaštite životne sredine. Njihov cilj je da se problem sakupljanja ovog otpada sistemski reši, zbog čega je saradnja od izuzetne važnosti.
Pročitajte još:
“Srbija je na veoma visokom nivou kada je reč o tehnologiji tretmana posebnih tokova otpada, ali nemamo razvijenu infrastrukturu i kanale za sakupljanje. Neophodna nam je saradnja na svim nivoima”, kaže Nikola Egić, direktor Reciklažnog centra “Božić i sinovi”.
Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u, naglasio je važnost unapređenja sistema sakupljanja otpadnih baterija i sijalica u Srbiji.
„U decembru smo u okviru projekta u javnim ustanovama Kragujevca postavili posude za odlaganje baterija i sijalica koje je izazvalo veliki odziv građana, i dalo pozitivne rezultate, pa smo podstaknuti ovim iskustvom odlučili da zajedno sa Opštinom Stari grad nastavimo da kontinuirano radimo na poboljšanju ekološke svesti govoreći o važnosti reciklaže ove vrste otrovnog otpada“, istakao je Krstović, dodajući da do kraja meseca kreće prikupljanje baterija i sijalica na pojedinim fakultetima u okviru Beogradskog Univerziteta.
Izuzev opštine Stari grad, akciji će se pridružiti i 13 fakulteta Beogradskog univerziteta na kojima će biti postavljene kante za otpadne baterije i sijalice: Fakultet za fizičku hemiju, Medicinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Biološki fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Građevinski fakultet, Farmaceutski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fizički fakultet, Filološki fakultet, Elektrotehnički fakultet i Tehnički fakultet u Boru.
Na samim posudama nalazi se spisak baterija koje mogu da se odlažu, to su baterije koje se svakodnevno koriste AA i AAA, baterije mobilnih telefona, satova i laptopova.
Energetski portal
