Uz obalu Sredozemnog mora, između reka Ljobrega i Besos, planinskog venca Sera de Kolserola, nalazi se Barselona, drugi po naseljenosti grad u Španiji.
Barselona je jedan od najposećenijih gradova u Evropi, turiste iz svih krajeva sveta privlače karakteristična arhitektura, umetnost, noćni život, najbolja urbana plaža na svetu, hrana i naravno fudbal. Pre pandemije koronavirusa, 2019. godine, 19 miliona turista posetilo je Barselonu.
U samom gradu živi oko 1,6 miliona stanovnika i to je jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu. Sa tolikim brojem stanovnika, i činjenicom da geografski Barselona nema gde da se širi, gradske vlasti moraju biti kreativne kako bi rešile problem manjka zelenih površina i zagađenosti vazduha. Može se reći da su došli do idealnog rešenja i to pomoću Superblokova (Superilla). Kakav je rezultat ovih inovacija i kakvi su njihovi dalji planovi za ozelenjavanje javnih površina imala je priliku da čuje grupa novinara iz Srbije koji su u organizaciji evropskog projekta “Puls Evrope” posetili Barselonu i Valensiju.
Šta su Superblokovi?
Transformacija Barselone započinje Superblokovima, delovi grada u kojima javni prostor zauzimaju automobili biće pretvoreni u mesta gde pešaci imaju prioritet. Nove zelene površine, šetališta, biciklističke staze, trgovi namenjeni za rekreaciju i druženje, odživa mobilnost – tako će uskoro izgledati ovaj grad.
Kako je objasnio Dani Alsina iz Sekretarijata za urbanu ekologiju Skupštine grada, u Barseloni nema mnogo prostora, nema velikih parkova, tako da se „svaki ćošak“ mora sačuvati kako bi grad postao zeleniji.
Nova ekološka infrastruktura na jedinstven način će podstaći “život na gradskim ulicama”, održivu mobilnost i lokalne trgovine. Samim tim grad će postati “zeleniji”, bezbedniji i prilagođen svim stanovnicima. Prema planu delovi kolovoza biće pretvoreni u biciklističke staze i šetališta. Raskrsnice će biti pretvorene u trgove i mesta za odmor, rekreaciju i druženje.
Pročitajte još:
Čist vazduh i manje buke
Da bi proverili da li sve funkcioniše kako su zamislili, čelni ljudi Barselone uradili su “ogledni primer”. U četvrti Sant Antoni, na maloj površini napravili su Superblok koji je završen 2019. godine. Od tada je nivo zagađenja azot-dioksidom smanjen za 33 odsto, a česticama PM10 za četiri odsto, dok je nivo buke manje za četiri do pet odsto. Automobli kao da su nestali, u samom bloku ih je manje i to za 82 odsto, dok je u okolnim ulicama povećan za 22 odsto.
Prema rečima Alsine, stanovnici ovog dela Barselone automobile su zamenili biciklima, javnim prevozom ili jednostavno pešačenjem.
Podstaknuti odličnim rezultatima koje beleže u četvrti Sant Antoni, u julu ove godine počeće radovi u opštini Ešample koja ispunjava sve neophodne kriterijume. U ovom delu grada vazduh je veoma zagađen i ima puno automobila, ali je odlično povezan javnim prevozom sa drugim delovima grada.
Nova ekološka infrastruktura ulica je dizajnirana da neguje svakodnevni život u javnom prostoru i stimuliše lokalne prodavnice, dok istovremeno smanjuje buku i zagađenje, jer nema automobila.
“Prioritet će imati pešaci, dok će ograničenje za automobile iznositi 10 km/h, što znači da vozila dobijaju status gosta. Gradske službe i vozila prvenstvo prolaza. Želimo da se deca igraju na ulici, da ljudi pešače, ili jednostavno da sede i sunčaju se“, rekao je Dani Alsina.
Udaljenost od 15 minuta
U bilo kom delu Barselone da živite, do pijace, škole, vrtića, javnih institucija stižete za 15 minuta. Zato većina stanovnika pešači, a zahvaljujući Superblokovima to će im biti mnogo lakše.
Osim toga, Barselona je ima odličan sistem javnog prevoza, razvijenu mrežu metroa i oko 250 kilometara biciklističkih staza. Ukoliko ste ljubitelji dvotočkaša, ceo grad možete obići biciklom.
Jedno je sigurno, u donošenju svih odluka vezanih za transformaciju Barselone, učestvuju i sami stanovnici. Oni daju predloge, komentarišu ideje i aktivno učestvuju u projektima. I sve to se uvažava i ostvaruje.
Nevena Đukić
Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.
