Od početka pandemije korona virusa medicinska oprema troši se u gotovo neverovatnim količinima. Prema nekim istraživanjima svakog mesece u celom svetu se iskoristi oko 129 milijardi maski za lice.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na to da medicinski otpad, kog sada ima gotovo na svakom koraku, postaje opasan po životnu sredinu i ekosisteme. Najveći problem predstavlja to što se maske za jednokratnu upotrebu prave od plastike koja se teško reciklira, a zbog neadekvatnog odlaganja najčešće završe na divljim deponijama, u rekama, a zatim u morima i okeanima.
SZO apeluje na proizvođače da za proizvodnju maski koriste materijale koji se mogu reciklirati ili su biorazgradivi. Uporedo treba raditi na poboljšanju sistema upravljanja medicinksim otpadom, kao i na njegovom adekvatnom odlaganju.
Inovativnim idejama do manje otpada
Jedna firma iz Francuske počela je da proizvode maske od konoplje koje su u potpunosti biorazgradive. Za oblogu maske koriste mešavinu kukuruza za veću udobnost, a elastična traka se može reciklirati.
Holandska dizajnerka Marijana de Grot otišla je korak dalje i osmislila je biorazgradive maske koje su napravljenje od slojeva pirinčanog papira. Trake za ovu masku napravljene su od predene vune, a možete ih podešavati pomoću cvetića koji su napravljeni od kartona za jaja. Kada završite sa nošenjem maski, zakopate ih i iz semena koje se nalazi unutar njih porašće cveće.
Pročitajte još:
Nakon mnogo truda i rada naučnici iz Australije napravili su materijal koji povezuje iseckane maske za lice sa recikliranim betonom i on se može koristiti za izgradnju veoma trajnih puteva.
Južnokorejski student, Kim Ha-neul, uznemiren taloženjem otpada koji stvaraju jednokratne maske za lice, koje se prave od polipropilena, odlučio je da od njih pravi tronožne stolice. Projekat je nazvao „Stack and Stack“ („slaganje i odlaganje“ prim. aut.), a za izradu jedne ovakve stolice potrebno je 1.500 maski.
Istraživači sa Nacionalnog Univerziteta za nauku i tehnologiju u Rusiji pronašli su način kako da od bačenih maski pravi visokoefikasne baterije. Maske se najpre dezinfikuju pomoću ultrazvuka, a potom se natapaju „mastilom“ od grafena. Materijal se dalje kompresuje i greje do 140 stepeni celzijusa, a istraživači od ovako dobijenog materijala prave elektrode baterije.
Kada je reč o našoj zemlji, nažalost nemamo ovakva inovativna rešenja, ali svi možemo da se ugledamo na opštinu Ražanj. U ovoj ekološkoj oazi postoje posebni kontejneri za odlaganje iskorišćenih maski u rukavica. I na poseban način odlažu ovaj opasan medicinski otpad.
Milica Radičević
