Naučnici Kraljevskog društva za hortikulturu (RHS) otkrili su da Cotoneaster franchetii (dunjarica – zimska puzavica) može pomoći u apsorbovanju zagađenog vazduha na putevima sa gustim saobraćajem.
U studiji koja je upoređivala kako različite biljke umanjuju zagađenje, naučnici RHS-a otkrili su da je ova vrsta dunjarice najefikasnija.
Upoređivali su je su je i sa drugim grmljem, između ostalog i sa zapadnim crvenim kedrom i glogom.
Prema nalazima, ispostavilo se da je dunjarica „super biljka“ koja može da deluje kao „usisivač“ za vazduh zagađen fosilnim gorivima.
Međutim, interesantno je da je studija utvrdila da je biljka bila efektnija u oblastima sa velikim prometom saobraćaja, dok je u manje prometnim oblastima sa ograničenim zagađenjem, potvrđeno da je biljka bila manje efikasna.
Pročitajte još:
Dunjarica je čak 20 odsto bolja u apsorbovanju zagašenja u odnosu na sve ostale biljke.
„Na glavnim gradskim putevima, na kojima su svakodnevno pristune gužve u saobraćaju, otkrili smo da su biljne vrste sa gustim krošnjama, hrapavim i dlakavim lišćem, poput onih koje ima dunjarica najefikasnije. Potvrđeno je da za samo sedam dana dobro održavana, gusta, živa ograda dužine jednog metra apsorbuje istu količinu zagađenja koju automobil emituje prilikom vožnje od skoro 800 kilometara“, tvrdi Tijana Blanusa, vodeći istraživač studije.
Zagađenje vazduha je velika briga savremenog sveta. RHS je sproveo istraživanje koje je uključivalo preko 2.000 učesnika kako bi se utvrdilo njihovo mišljenje o pitanjima zagađenja.
Rezultati su pokazali da je 33 odsto ispitanika pogođeno zagađenjem vazduha, ali da je samo šest odsto njih preduzelo nešto po tom pitanju. Naime, samo su oni odlučili da pomognu tako što su zasadili biljke u svoje bašte.
Istraživači se nadaju da će rezultati ove studije navesti građane da uz pomoć svojih zasada pomognu i sebi, a i drugima, u borbi za poboljšanje kvaliteta vazduha. Ko bi rekao da će baštovani biti u prvoj liniji odbrane protiv tako velikog neprijatelja!
„Stalno identifikujemo nove „super biljke“ sa jedinstvenim kvalitetima, koje u kombinaciji sa drugom vegetacijom pružaju brojne prednosti, a istovremeno mogu pružiti i preko potrebna staništa za divlje životinje“, objasnio je Alister Grifits iz RHS-a.
Studija je pokazala i da bršljen pomaže u hlađenju zgrada, a glog i peršun pomažu u ublažavanju jakih letnjih padavina i smanjenju lokalizovanih poplava. Ukoliko se ove biljke budu smišljeno sadile po vrtovima i drugim zelenim površinama, po mestima gde su ekološki problemi najzastupljeniji, mogla bi se napraviti značajna razlika i doprinos u ublažavanju klimatskih promena.
