Pandemija novog koronavirusa je ozbiljno narušila industriju fosilnih goriva. Povrh toga, rezultati novog istraživanja su otkrili da su obnovljivi izvori energije (OIE) više nego ikada troškovno konkurentni prljavim energentima. To stvara priliku da čista energija bude okosnica ekonomskih paketa oporavka, što će zemljama omogućiti ostvarenje ciljeva Pariskog sporazuma.
Publikacija o globalnim trendovima u sektoru OIE, nastala u saradnji Programa Ujedninjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Frankfurtske škole i organizacije za istraživanje „Bloomberg NEF“, bavi se analizom investicija tokom prošle godine, ali i energetskim obavezama pojedinačnih vlada i korporacija u narednoj deceniji.
Kako bi zadržali porast temperature ispod dva stepena, na svetskom nivou kapacitete za proizvodnju održive energije trebalo bi do 2030. godine uvećati za 3.000 GW. Globalna energetska tranzicija će, prema proračunima stručnjaka, koštati oko 2,3 biliona evra.
Zahvaljujući napretku tehnologije, struja iz solarnih elektrana je u prvoj polovini 2019. godine bila za 83 odsto niža nego deset godina ranije, saopšteno je.
Pročitajte još:
S obzirom na pad cene proizvodnje, čista energija preuzima primat na tržištu energije. U 2019. godini je 78 odsto novih energetskih kapaciteta dolazilo iz vetra, sunca, vode, biomase i otpada, kao i geotermalnih postrojenja. U „zelene“ elektrane je uloženo tri puta više novca nego u one koje pokreću fosilna goriva.
