Najveći ekonomski skup u regionu okupio je veliki broj državnih zvaničnika, predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, članova diplomatskog kora, poslovnih ljudi, kao i domaćih i stranih investitora. Tokom četiri dana trajanja biznis foruma, od 6. do 9. marta, biće održano 33 panela na kojima će govoriti čak 200 panelista. Centralna tema je Srbija 2030: Agenda održivog razvoja.
„Polazeći od činjenice da je Srbija učestvovala u izradi Agende 2030, koja je usvojena na skupštini UN, te da je, zajedno sa drugim zemljama potpisnicima, preuzela obavezu za ispunjenje definisanih ciljeva, smatrali smo da je neophodna reafirmacija ove važne teme“, poručuju organizatori 29. Kopaonik biznis foruma.
Tokom Foruma, razgovaraće se o makroekonomskim analizama i predviđanjima za 2022. godinu za region Zapadnog Balkana, industriji 4.0 i izazovima digitalne transformacije, geopolitičkim pitanjima, energetskoj tranziciji, agendi povezivanja Zapadnog Balkana, zelenoj tranziciji, pitanjima održivosti i digitalizaciji javnih usluga, kao i očekivanjima mladih i digitalizaciji zdravstvenih sistema.
„Srpski Davos“ u organizaciji Saveza ekonomista Srbije okupio je političke, privredne i akademske ličnosti naše zemlje. Učešće će na ovogodišnjem Forumu uzeti i guverner Narodne banke Srbije, kao i premijerka Srbije Ana Brnabić, čije je obraćanje planirano za poslednji dan. Takođe, potvrđeno je učestvovanje predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, zatim predsednika privrednih komora zemalja regiona, kao i najznačajnijih privrednika naše zemlje i regiona. Specijalni gost ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma biće Karlos Alvarez-Pereira, potpredsednik Rimskog kluba.
Pročitajte još:
Prognoze ekonomskih kretanja za Zapadni Balkan
Ovogodišnji prvi panel posvećen je ekonomskim kretanjima za region Zapadnog Balkana, na njemu se govorilo o ekonomiji Zapadnog Balkana, stanju u zemljama, kao i o najnovijim dešavanjima u vezi sa pandemijom i vojnom agresijom na Ukrajinu koja ce imati uticaj na cene energenata i finansijske tokove.
Na panelu su učestvovali Piter Senfi, zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja EBRD, Jazmin Čakeri, menadžerka sektora za makroekonomiju, trgovinu i investicije iz Svetske banke i Hrvoje Šimović, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije se uključio onlajn.
Jazmin Čakeri je dala pregled najnovijih ekonomskih dešavanja i izgleda. Istakla je da je u 2021. primetan oporavak ekonomije i da je Svetska banka 2021. procenila stopu rasta na sedam odsto što je veliki rast.
“Tržište rada je počelo da se oporavlja, izvoz takođe, a i strane direktne investicije su na dobrom nivou”, rekla je ona i dodala da je prisutan porast inflacije na Zapadnom Balkanu zbog rasta cena hrane i energenata, kao i da je, posmatrajući fiskalnu stranu, prisutna jaka konsolidacija. Govoreći o ratu u Ukrajini – napomenula je da će rat najviše uticati na cene energenata, što će uticati na porast inflacije i porast cena hrane.
Piter Senfi je dodao da BDP po glavi stanovnika zaostaje, ali i da sa druge strane siromašnije zemlje treba da se razvijaju brže od bogatijih i da je u tome konvergencija. Kako kaže ovo je stabilan region u makroekonomskom smislu, da su valute i dalje stabilne, kao i da se inflacijom jako dobro upravlja u celom regionu.
“Vidimo dosta interesovanja za ulaganje u Zapadni Balkan, mi smo milijardu evra je uložili prošle godine, od toga pola milijarde u Srbiju. Kao investiciona destinacija, Zapadni Balkan je zanimljiv”, zaključio je Senfi.
Kao najveće probleme iz ugla EBRD-a napomenuo je javnu upravu i kapacitete državne uprave koje je neophodno unaprediti, zelena rešenja i integrisanost, tj. promovisati regionalne integracije.
Hrvoje Šimović istakao je makroekonomski pregled u Hrvatskoj i napomenuo da je ovo jedina zemlja koja je članica EU iz regiona Zapadnog Balkana, ali i da ima probleme koji se tiču korupcije.
Dušan Vujović istakao je da je Hrvatska vrlo brzo rešila problem Sberbanke tako što je Hrvatska banka preuzela i na taj način sprečila krizu. Hrvoje Šimović istakao je da je dobro rešen ovaj problem u Hrvatskoj, i naglasio da je udeo Sberbanke u Hrvatskoj bio dva odsto. On je dodao da je većina domaćinstava počela da povlači novac i istakao da se nada da će i to biti uspešno rešeno. Naglasio je Hrvatska ima velike demografske probleme, da se suočila sa odlivom mozgova, kao i kada se govori o održivom razvoju i Zelenoj agendi, da se sve dešava spontano.
Tokom panela govorilo se i o problemu mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu.
Makroekonomski trendovi u Srbiji – stvaranje održive budućnosti
Na panelu posvećenom makroekonomskim trendovima u Srbiji učestvovali su Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije, Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu, Julija Ustjugova, čefica Kancelarije MMFa u Srbiji i Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Moderator panela bio je Dejan Šoškić, profesor na Ekonosmkom fakultetu.
Pavle Petrović je istakao da ekonomske krize udaraju češće i da će kriza iz 2020. biti nastavljena novom energetskom krizom, kao i da bi se odgovorilo na krizu, potrebne su uređene javne finasnije.
“Snažne fiskalne i monetarne mere u 2020. i 2021. bile su globalno uobičajen odgovor ekonomske politike na zdravstvenu krizu. Mere su bile uspešne, svetska ekonomija se brzo oporavila, ali je Srbija bila ubedljiv rekorder po izdvojenim sredstvima u centralnoj i istočnoj Evropi”, naveo je Petrović i dodao da je javni dug Srbije od 2019. povećan za preko 6 milijardi evra.
”Na kraju 2019. dug države je bio 24,4 milijarde evra, na kraju 2021. 30,5 milijardi evra što je rast od 25 odsto u samo dve godine”, naveo je i dodao da bi rat u Ukrajini mogao da pojača pritisak na kurs dinara kao i da bi fiskalna politika trebalo da utiče na kočenje inflacije.
Nikola Pontara se osvrnuo na značaj zelene tranzicije i održivog rasta u Srbiji.
“Ako pogledamo Srbiju, ona u poređenju sa drugim zemljama, dobro stoji, 50 odsto primarne energije se proizvodi u zemlji, na žalost iz lignita”, rekao je i dodao da Srbija razmišlja o dugoročnoj strategiji u sektoru energetike kao i da je jasno da će ugalj prestati da bude dominantan izvor energije, tj. da će postrojenja morati da budu modernizovana.
“Važno je da nastavimo da naglašavamo značaj ukidanja uglja ne samo jer je on štetan za životnu sredinu već i za troškove, jer će biti finansijsko opterećenje za Srbiju ako ga ne bude polako ukidala”, kaže Pontara.
Govoreći o pristupanju i ulasku države u EU, rekao je da su potrebne jake institucije koje će predvoditi poslovni sektor.
Saša Ranđelović je rekao da se u prethodnih godinu dogodila konvergencija, kao i da u opusu politike treba da bude podsticanje rasta privrede. Dodao je da su sve poreske stope u Srbiji ispod proseka u EU osim poreza na rad.
Julija Ustjugova je izjavila da MMF radi na novom finsijskom aranžmanu sa Srbijom u kontekstu građenja održive budućnosti. Ona je istakla tri prioriteta – makroekonomsku i finansijsku stabilnost kao ključne za održivu budućnost, značaj fiskalnog stuba u održanju makroekonomske stabilnosti i činjenicu da održivost ima više aspekata i da postoje oblasti koje su zajednički izabrani u reformskom programu.
Izvor: Kopaonik biznis forum
