Čini nam se da najviše možemo da naučimo o tome kako se mudro upravlja prirodnim resursima od država koje njima ne raspolažu u značajnoj meri. Među tim svetlim primerima sigurno se nalazi i Izrael koji je postao lider u tretmanu vode i njenoj efikasnoj upotrebi iz nužnosti budući da 60 odsto ove zemlje čini pustinja. Bio je pravi izazov rešiti oskudicu vode i pronaći najbolji način za korišćenje skromnih rezervi vode, kaže Jahel Vilan, ambasador Izraela u Srbiji. Našeg sagovornika pitali smo i o roku za obustavu proizvodnje električne energije iz uglja, razvoju infrastrukture za punjenje električnih vozila kao i o privrednoj saradnji između Izraela i Srbije.
EP: Ove godine, Srbija i Izrael obeležavaju 30 godina od obnavljanja diplomatskih odnosa. Kakvi su odnosi dveju zemalja u političkom i u ekonomskom smislu?
Jahel Vilan: Ambasada Izraela obeležiće ovaj jubilej brojnim aktivnostima. Pripremamo projekte u oblasti kulture, javne diplomatije i naravno, ekonomije. Odnosi Izraela i Srbije imaju pozitivan trend razvoja. Bilateralna trgovina ima stabilan uzlazni trend. Ove godine dosegli smo 107 miliona dolara što predstavlja rast od 31 odsto na godišnjem nivou. To je veoma lep napredak. Na snazi je nekoliko sporazuma kao što su Sporazum o saradnji u poljoprivredi, Sporazum o zaštiti investicija, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, Protokol o saradnji Izraelske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj Mashav i Ministarstva poljoprivrede Srbije i drugo. Nažalost, nemamo Sporazum o slobodnoj trgovini koji bi omogućio dalji i brži rast trgovine. Tokom posete predsednika Rivlina, naše dve zemlje su formirale Zajednički komitet za ekonomsku i trgovinsku saradnju čije će se prvo zasedanje, nadamo se, održati ove godine. Nažalost, situacija sa pandemijom definitivno je usporila određene bilateralne aktivnosti. Značajan iskorak u ekonomskim odnosima bilo je otvaranje Predstavništva privredne komore Srbije jeseni 2021. godine u Jerusalimu. Predstavništvo će nesumnjivo doprineti proširenju i produbljivanju ekonomskih odnosa posebno u oblastima inovacija, preduzetništva i hi-tech-a.
U fokusu:
EP: Koliko je nama poznato, veliki broj izraelskih kompanija je zainteresovan za investiranje u Srbiju, naročito u sektor OIE, pre svega u solar. Kakva je saradnja naših zemalja u oblasti energetike?
Jahel Vilan: Saradnja u oblasti energetike je intenzivirana posebno u poslednje dve, tri godine. Upravo se pripremamo za potpisivanje Memoranduma o razumevanju i saradnji u zelenoj energiji. Srbija ima ambiciozan cilj da ostvari 40 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2040. godine i uvede nove zakonske regulative koje će stvoriti bolje uslove za investicije. Izraelske kompanije žele da doprinesu ostvarenju tog cilja ulažući pre svega u solarnu i energiju vetra. Kad je reč o solarnim kapacitetima, Ambasada je zabeležila povećano interesovanje kompanija da investiraju i posluju u Srbiji u predstojećem periodu.
EP: Vetropark Kovacica, kapaciteta 104,5 MW, predstavlja najveću izraelsku investiciju u Srbiji koja je vredna 189 miliona evra. Investitor je kompanija Enlight Energy koja je takođe stoji iza projekta vetroparka Pupin čija se izgradnja očekuje. Da li to znaci da je Srbija dobro mesto za investiranje?
Jahel Vilan: Investicija kompanije Enlight Energy je prva i najznačajnija izraelska investicija u zelenu energiju u Srbiji. Pozitivno iskustvo predstavlja podsticaj i drugim kompanijama da uđu na srpsko tržište. Kompanija proširuje svoje poslovanje sa Pupin vetroparkom, što znači da Srbiju vide kao stabilnu investicionu destinaciju sa pozitivnim poslovnim izgledima. Srbija se pokazala kao stabilno i predvidivo poslovno okruženje tokom pandemije o čemu govore makroekonomski pokazatelji, te značajni paketi pomoći koji se pružaju privredi i građanima.
EP: Koje energetske izvore koristi Izrael i koliko je odmakao u procesu energetske tranzicije?
Jahel Vilan: U Izraelu i širom sveta postoji sve veća svest o značaju okretanja obnovljivim izvorima energije kao što su sunce, vetar, biogas/biomasa, geotermalna energija i drugi održivi prirodni resursi. Smanjenje zavisnosti od uvoza goriva doprinosi energetskoj nezavisnosti bilo koje države. Za Izrael koji je poput električnog ostrva jer nije povezan ni sa jednom mrežom, ovo je od strateškog značaja! Tek u poslednjoj deceniji naša zemlja utire put ka tome da postane značajan snabdevač prirodnim gasom. Od 2018. godine proizvodnja električne energije u zemlji uglavnom se generiše iz prirodnog gasa (66 odsto) i uglja (30 odsto), dok se najmanje tri odsto generiše iz obnovljivih izvora. Izraelska vlada je 2019. godine objavila svoj cilj da postepeno prekida proizvodnju energije na ugalj zaključno sa 2025. godinom, pet godina ranije nego što je prvobitno najavljeno. Da bi to postigla, vlada planira da Aškelon elektranu na ugalj „prebaci” na prirodni gas do 2024. godine, i to to isto namerava da uradi i sa još dva postojenja na ugalj u Orot Rabin elektrani u Haderi do 2025. godine. Izraelsko Ministarstvo energetike objavilo je glavne ciljeve do 2030. godine čijim dostizanjem će Izrael u potpunosti biti usklađen sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Oni podrazumevaju prekid upotrebe uglja u proizvodnji električne energije i prelazak na proizvodnju električne energije korišćenjem prirodnog gasa, udeo OIE od 17 odsto u proizvodnji električne energije do 2030. godine i smanjenje nacionalne potrošnje električne energije od najmanje 17 odsto. U ovakvom energetskom miksu, prednosti nisu samo ekonomske već i ekološke i zdravstvene.
Intervju vodila: Danijela Isailović
Tekst u celosti možete pročitati u magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
