Posetioci konferencije „Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža“ imali su priliku da prisustvuju panelu „Cena električne energije i aukcijiski sistem“.
Učesnici ovog veoma zanimljivog panela, bili su Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, zatim Miloš Colić, generalni direktor kompanije New Energy Solutions, Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX AD Beograd, Neda Lazendić, direktor WV International Serbia, Ana Gašparovski, član upravnog odbora Udruženja za biogas i Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku. Panel je moderirao Petar Mitrović, advokat i partner u kancelariji Karanović i partneri.
Na panelu je bilo reči o izazovima vezanim za implementaciju aukcijskog sistema za obnovljive izvore u Srbiji, sa fokusom na pronalaženje pravog modela subvencija, koncept balansiranja odgovornosti i iznos garantovanih cena. Drugi deo panela bio je vezan za očekivanja u vezi sa cenama električne energije u kontekstu ukupnih kriza i rata u Ukrajini i pokušao da odgovori kako industrija može da ublaži te troškove.
Ispred SEEPEX AD Beograd izvršni direktor, Miloš Mladenović otkrio je da je u planu uvođenje nove uloge, uloge „agregatora“ koji bi predstavljao skup više prozjumera i time optimizovao proizvodnju i potrošnju, o kojoj je bilo reči. Mladenović je pomenuo „Merchant PPA“ okvir koji u Evropi daje solidnu mogućnost za finansiranje, međutim praksa je da između premijum fid-in tarifa koje su prisutne na našem tržištu i “Merchant PPA” mora da postoji i tranzitorna faza kroz koju Srbija mora da prođe.
“Moram da skrenem pažnju na vreme potrebno za otvaranje jedne elektrane. Pre svega, prikupljanje finansijskih sredstava će oduzeti barem 9 meseci, a zatim očekujte godinu i po za izgradnju. Ovo znači da prve elektrane, koje su već sada u pipeline-u, realno mogu da krenu sa radom tek 2024. godine”, poručio je Mladenović.
Neda Lazendić je u izlaganju istakla povećanje nabavne cene vetroturbina od 30 odsto i nemogućnosti da kompanije na aukcijama ponude konkurentnu cenu. “Molim bankarski sektor da reaguje”, dodala je ona. Sa ovim se složio i Miloš Colić, generalni direktor kompanije New Energy Solutions, uz dodatni komentar da otkupna cena, koja je izračunata kao maksimalna, nije adekvatna.
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku, objasnio je: “Cena je bila adekvatna u trenutku njenog određivanja. Regulator je, u skladu sa Zakonom, objavio javnu raspravu i pozvao EPS, EMS, ODS, OIE i ostale, da iznesu svoje primedbe”. Takođe, istakao je da je Agencija za energetiku u zakonskoj obavezi da jednom godišnje vrši revidiranje cene i da će tako i uraditi.
Panelisti su se složili u tome da metodologija za određivanje cene treba da bude u skladu sa Zakonom, ali da onda zakone i podzakonske akte treba češće revidirati. Colić i Lazendić su saglasni u svom očekivanju da se aukcije za energiju iz vetroelektrana održe u trećem kvartalu ove godine.
Pročitajte još:
Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, rekao je da su aukcije za solar bile najavljene za februar-mart ove godine, ali da nisu održane. Kostić se osvrnuo na generalno povećanje cena sirovina, posebno na cenu solarnih panela koja je porasla gotovo za 50 odsto u odnosu na 2021. godinu. Dodatne poteškoće stvara transport, jer zbog trenutne krize isporuke kasne nekoliko meseci.
Kostić je zatim rekao da trenutno vlada neverovatna ekspanzija prozjumera. „Prvo su to bile velike inostrane kompanije, a kako je došlo do skoka cena električne energije mnogi su shvatili da troškove moraju da smanje i to kroz investiciju u izgradnju solarne elektrane“ rekao je on.
Ana Gašparovski je istakla probleme sa kojima se suočavaju proizvođači biogasa, da se on prirodnim putem uvek proizvodi, bez obzira na tržišne okolnosti i objasnila kako su i deponije zapravo mini elektrane. Dodatno je apelovala na podizanje svesti kod građana. Istakla je da se njegov višak biogasa danas nažalost spaljuje u gorionicima i poručila da se aktivno razmišlja o biometanu kao pogonskom gorivu. Zamolila je nadležne da se osvrnu i na njihove probleme i nađu način da gubitke kompenzuju.
Panelisti su bili saglasni u tome da domaće kompanije mogu kombinovano da proizvedu 400 MW te da nema potrebe da uvozimo 500 MW električne energije.
Međunarodnu konferenciju „Energetika i Balkan: tranzicija ka obnovljivim izvorima i poboljšanje energetskih veza” organizovali su Konfindustrija Est Evropa i Konfindustrija Srbije, uz podršku Konfindustrije.
Energetski portal
