Zatvorena najstarija nuklearna elektrana u Francuskoj

Francuska najstarija nuklearna elektrana zatvorena je 30. juna, posle četiri decenije rada i dugogodišnje kamanje antinuklearnih aktivista. Zatvaranje nuklearke Fesenhajm, blizu granice s Nemačkom, deo je plana predsednika Francuske Emanuela Makrona o smanjenju zavisnosti od nuklearne energije i većem korišćenju obnovljivih izvora energije.

Proces uklanjanja goriva koji se koristio u reaktorima nuklearne elektrane Fesenhajm trebalo bi da bude završen do 2023, ali se njeno kompletno demontiranje ne očekuje pre 2040. godine.

Posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011, tadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland obećao je da će zatvoriti Fesenhajm, nakon bezbednosnih pritužbi nemačke i švajcarske vlade.

Predsednik Emanuel Makron je 2017. dao konačno zeleno svetlo za zatvaranje nuklearke, koja je priključena na mrežu 1977. godine.

Međutim, grupa pristalica nuklearne energije protestovala je u ponedeljak zbog zatvaranja Fesenhajma u sedištu organizacije Grinpis u Parizu.

Francusko društvo za nuklearnu energiju smatra da će zatvaranja najstarije francuske nuklearke značiti veću proizvodnju energije iz fosilnih goriva i povećanje emisije štetnih gasova za oko 10 miliona tona ugljen-dioksida godišnje.

Ipak, Francuska takođe namerava da smanji emisije u energetskom sektoru zatvaranjem poslednje četiri elektrane na ugalj do 2024. i investiranjem u obnovljive izvore energije.

U Francuskoj će posle zatvaranja Fesenhajma ostati 56 reaktora sa vodom pod pritiskom u 18 nuklearnih elektrana.

Oland je 2012. najavio da će smanjiti energetsku zavisnost Francuske od nuklearne energije sa 75 odsto na 50 odsto, a Makron je, kada je izabran za predsednika, obećao da će poštovati taj cilj.

Makron je u maju predstavio energetski i klimatski plan po kojem će taj cilj biti ispunjen do 2035.

Francuski presednik je u ponedeljak obećao da će ubrzati tranziciju na zeleniju ekonomiju, dan pošto su Zeleni odneli pobedu u više velikih gradova na lokalnim izborima.

Makron je prihvatio 146 preporuka klimatske konvencije građana u cilju smanjenja emisija štetnih gasova i najavio dodatnih 15 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena tokom naredne dve godine.

Takođe je izrazio spremnost da raspiše referendum o izmenu ustava kako bi uključio klimatske ciljeve, ako dobije odobrenje parlamenta.

Izvor: EurActiv.rs