Mnogo je vode Dunavom proteklo od doba čuvenog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg do danas. Zub vremena nagrizao je i tada romantičarsku sliku druge najduže evropske reke – od lepe i plave svojevremeno do ne tako lepe i ne tako plave sada. Umesto „na lepom, plavom Dunavu“, čini se, plovimo „na Dunavu“. Slično kao kod devojaka, lepotu reka narušava plastika u ogromnim količinama, a zbog čega menjaju boju? Da li žute od zavisti, zelene od muke ili crvene od stida? Ili pak d) sve od navedenog? Ili pak e) ništa od navedenog?
Reke se nalaze među najugroženijim ekosistemima na svetu, ali smo obima njihove degradacije nesvesni usled malog broja uzorkovanja vode.
Na satelitskim snimcima koje je u Sjedinjenim Američkim Državama napravila NASA zapaženo je menjanje boja reka od plavih nijansi ka zelenim i žutim. Tim stručnjaka sa univerziteta iz Severne Karoline, Pitsburga i Kolorada je istraživao razvoj ovog fenomena od 1984. do 2018. godine. Oni su sproveli studiju na gotovo 110.000 kilometara velikih američkih reka i utvrdili da je 56 odsto njih „požutelo“, a 38 odsto njih „pozelenelo“. Naučni tim je svoja saznanja, utemeljena na 15,9 miliona satelitskih snimaka, dokumentovao putem interaktivne mape.
Istina, vodotokovi tokom godine poprimaju različite nijanse usled topljenja snega, padavina, prisustva organskih materija, spiranja sedimenata ili drugih prirodnih, ali i neprirodnih pojava. Međutim, uočene koloritne promene u poslednjih 40 godina su dugoročne na trećini ispitivanih reka, naglasili su naučnici.
Amerikanci nisu bili u prilici da izađu na teren i da uzmu uzorke vode kako bi podrobnije istražili razloge „farbanja“ reka, ali su primetili da se dramatične promene boje najčešće dešavaju u blizini brana, poljoprivrednih zasada i urbanih naseobina.
Jezero Mid na reci Kolorado je jedan od primera brzog prebojavanja. Njegov nivo je pod uticajem suše i povećane potrošnje vode opao početkom 20. veka, što je rezultovalo „žuticom“ u prošlosti plave vode.
Kako je dr Majkl E. Man sa državnog univerziteta u Pensilvaniji objasnio za „Salon“ postoji niz ljudskih faktora koji dovodi do te promene. „Zagađenje nastalo kao posledica đubrenja zemljišta može dovesti do cvetanja algi koje vodu ‘boje’ u žuto, zeleno ili crveno. Klimatske promene takođe igraju ulogu u ovom procesu. Porast temperature vode takođe pogoduje cvetanju algi“, istakao je on. Prema njegovim zaključcima, promene boje vode su zapravo posledica štete koju životnoj sredini nanose ljudi, uključujući i klimatske promene.
Plava boja predstavlja indikator zdravlja vodenih sistema, a ukoliko je ona „potisnuta“ na duge staze u korist neke druge, trebalo bi da se zabrinemo i to za sopstveno blagostanje zbog naše zavisnosti od vode, naglasili su naučnici.
