Novi Prostorni plan Srbije kosi se sa stategijom Evopske unije protiv klimatskih promena, jer potvrđuje izgradnju termoelektrana na ugalj i lignit, ocenjuju učesnici panela „I tebe se tiče: Šta donosi novi Prostorni plan?“. Dodatni problem, kako se navodi, može da bude ako EU krene sa naplatom uvozne takse Srbiji zbog prekomerne emisje ugljen-dioksida, što bi opteretilo domaću ekonomiju.
Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) kaže da se u predlogu novog plana pominju nove termoelektrane na ugalj, kao i obnovljivi izvori energije. On sve to smatra neusklađenim planiranjem.
Kao jedan od glavnih ciljeva Srbije u planu se prema Pantićevim rečima navodi potpuna energtska nezavisnost, koja bi se ostvarila proširenjem energetskih kapaciteta uz korišćenje „čistog uglja“. Komentarišući te navode predstavnik BOŠ-a dodaje da nešto poput čistog uglja zapravo ne postoji.
Da čist ugalj postoji, kako Pantić naglašava, mnoge razvijene zemlje ne bi ga izbacivale iz upotrebe, već bi pronašle ekonomično rešenje da ga koriste na ekološki prihvatljiv način.
Pantić zapaža da se eksploatacija litijuma u dolini Jadra navodi kao strateških ciljeva u predlogu Prostornog plana. Ipak, podseća da je ta tvrdnja zapravo neosnovana, jer se projekat tog rudnika još nalazi u fazi procene, pa ne može sa sigurnođću da se tvrdi da li je toliko isplativ.
Profesor ekološkog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i član pregovaračkog tima za Poglavlje 27 za članstvo u EU, Mirjana Drenovak-Ivanović, smatra da u novom planu treba da se definiše šta je zapravo prioritet države i precizira da li je to litijum, turizam ili na primer poljoprivreda.
Pročitajte još:
U novom planu njegovi autori se, kako dodaje pozivaju na razne dokumente koji država nije ni usvojila, ili im je istekao rok važenja ili uopšte ne postoje.
„Imamo neozbiljan pristup strateškom planiranju, taj pristup se vidi i prilikom pristupa klimatskim promenama, one uopšte nisu uzete u obzir ,“ kaže Drenovak-Ivanović.
Ona napominje da su klimatske promene trenutno većeg intenziteta, zbog pandemije, pa se čitav svet priprema da ih spreči ili ublaži.
Napominje da Srbija zbog prevelike emisije ugljen-dioksida može da pretrpi velike ekonomske posledice, naročito prilikom izvoza svoje robe u EU. Unija bi, naime, svim zemljama uvoznicima koje ne poštuju ograničenja u emisiji CO2 povećala opterećenja na uvoz robe koji je veoma važan za domaću ekonomiju.
Drenovak-Ivanović kaže da Srbija prevelikom emisijom CO2 potpuno zanemaruje svoje strateško opredeljenje da postane članica EU do 2035. Prema trenutnim planovima, Evropa bi do tada trebalo da postane „ugljenično“ neutralan kontinent.
Srbija sa druge strane čini upravo suprotno, najavljuje novih šest termoelektrana na ugalj, pa nikako neće moći da postane članica EU do 2035. godine, niti će moći da poboljša kvalitet vazduha.
Pored svega toga tu su i propisi Energetske zajednice o smanjenju emisije štetnih gasova, na čije poštovanje se Srbija obavezala, ali ih ne poštuje, kao ni Pariski sporazum niti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan sa EU 2008. godine.
Da li smo bogati vodama?
Prema rečima Ive Mraković iz Inicijative Pavo na vodu, Srbija je zemlja koja je siromašna vodama. Cilj novog plana je prema njenim rečima da se integralno upravlja vodama, ali se u njemu kako dodaje ne navodi način na koji bi to moglo da se postigne.
Ona skreće pažnju i na pojavu bujučnih voda na rekama tokom različitih godišnjih doba u Srbiji i napominje da brojna jezera nisu upisana u katastar.
Podseća da su sve do sada izgrađene mini hidro-elektrane (MHE) u Srbiji do sada proizvele svega 1 odsto struje koja nam je potrebna, kao i da je njihovom izgradnjom došlo do brojnih problema. U planu, se kako dodaje takođe govori o tome, ali se govori i o daljoj izgradnji MHE, čak i u zaštićenim područjima.
Prema rečima Ive Marković, novi katastar za MHE se na netransparentan način potura javnosti kao „nekakav naučni spisak“. Ona ocenjuje da on zaoravo više podseća na „katalog rasprodaje prirodnih dobara“ za investitore.
Kao još jedan argument za odlaganje usvajanja novog plana ona navodi činjnicu da je još aktuelan prostorni plan za MHE iz 1987. godine.
Ona smatra da je dobro što se u planu daju naznake o potrebi da se poveća cena vode, jer je ona sad ispod svakog važećeg kriterijuma.
Podseća da se Irska odlučila da se voda u toj zemlji zbog socijalnih nemira građana koji su pravljeni zbog njenog poskupljenja, finansira kroz porez. To rešenje kako podseća oslobađa građane da za vodu plaćaju poseban račun.
Predstavnica Inicijative Pravo na vodu podseća i da Srbiju u oblasti unapređenja prerade otpadnih voda očekuje izuzetn skup posao vredan oko šest milijardi evra. To podrazumeva izgradnju postrojenja za prečišćavanje kanalizacije.
Javno komentarisanje predloga novog Prostornog plana Srbije koji bi ako se usvoji trebalo da važi do 2035. godine, organizaovala je Beogradska otvorena škola i još nekoliko organizacije civilnog društva.
Autor: Čedomir Savković
Izvor: Nova Ekonomija
