I dok su ekološki problemi zagađenja i klimatskih promena uslovili države širom sveta na energetsku tranziciju, Srbija se i dalje značajnim delom oslanja na jedan energent – ugalj. Ukoliko se u problem zađe dublje, ugalj koji se koristi u našoj zemlji uglavnom je lošeg kvaliteta, zbog čega je ispravnije navesti da je reč o lignitu. Koliko je ovaj energent zastupljen kod nas, govori podatak da je Srbija, srazmerno svojoj veličini, pozicionirana visoko na lestvici najvećih proizvođača lignita na svetu.
Naročito tokom zimskog perioda, Srbija je visoke pozicije zauzimala i kada je reč o zagađenju vazduha, čemu značajno doprinosi upravo ugalj, kako njegovim korišćenjem u termoelektranama tako i u individualnim ložištima. Primera radi, prema podacima na sajtu IQAir, 13. februara ove godine Beograd se našao na petom mestu po zagađenosti vazduha glavnih gradova u celom svetu, a ipak u istom trenutku u Srbiji je čak pet gradova bilo još zagađenije od Beograda.
Pročitajte još:
- ZAMENA ZA UGALJ U BIH UZ NORVEŠKU TEHNOLOGIJU
- OSEČINA: STARA KOTLARNICA NA UGALJ ZAMENJENA NOVOM NA PELET
- POČETAK EKSPLOATACIJE UGLJA SA KOPA RADLJEVO KASNIĆE GODINU I PO – RADI SNABDEVANJA TENT-A PROŠIRUJE SE POLJE G
Iako trenutno ne možemo da pratimo uspehe koje ostvaruju neke razvijenije države, kada je reč o prelasku na čistije izvore energije, neki koraci ipak se preduzimaju. Naročito proteklih godinu dana, širom naše zemlje sprovode se akcije zamene starih kotlarnica na ugalj, novim na neki drugi energent. Neki od primera su nova gasna kotlarnica u Guči i kotlarnica na pelet u Osečini. Osim realizovanih, treba pomenuti i one koje su u planu. Ove godine, Vlada Republike Srbije, održala je sednicu na kojoj je usvojen zaključak o gašenju kotlarnica čiji je kapacitet ispod 50 megavata, a koje se između ostalog oslanjaju i na ugalj i koje imaju mogućnost da budu priključene na sistem daljinskog grejanja ili gasovod. Među pomenutim najzagađenijim gradovima 13. februara, našao se i Niš, a pozitivna vest jeste da je u planu gašenje njegovog najvećeg zagađivača – kotlarnice u zgradi Univerziteta.
I koliko god ovakvi primeri bili dobri, oni ostaju samo ’primeri’, ukazujući koliko je Srbija oslonjena na ugalj i koliko posla predstoji kada je reč o prelasku na čistije energente. U svemu pomenutom, najznačajniji izvor zagađenja u našoj zemlji ipak predstavljaju termoelektrane. Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ (TENT) godišnje sagori između 28 i 30 miliona tona uglja. Ogranak TENT predstavljaju pet organizacionih delova, među kojima su najveći TENT A u Obrenovcu koji se sastoji od šest blokova ukupne snage 1.765,6 megavata i TENT B na Ušću, kojeg čine dva bloka od po 650 megavata i oni proizvode više od 50 odsto električne energije u Srbiji.
Najznačajniji i najveći projekat u Elektroprivredi Srbije (EPS), započet je 2019. godine gradnjom sistema za odsumporavanje u TENT A. Završetak projekta koji bi trebalo da emisije sumpor-dioksida (SO2) smanji 10 puta, očekuje se ove godine. Samo godinu dana kasnije, postavljen je i kamen temeljac za sistem odsumporavanja u TENT B, čiji bi završetak trebalo da bude 2024. godine. Ovim postrojenjem, trebalo bi da se emisije SO2 smanje za 20 puta, preciznije sa trenutnih 80.000 tona na 4.500 tona.
U Srbiji je nivo emisije SO2 veći za nekoliko puta od dozvoljenih. Ipak, kako su saopštili iz EPS-a, puštanjem u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, količina SO2 u dimnim gasovima biće u granicama evropskih standarda.
Katarina Vuinac
