Tokom septembra i oktobra ove godine, u saradnji Privredne komore Srbije i preduzeća „CirEkon” održava se Akademija cirkularne ekonomije, što nagoveštava jednu od promena koje treba da prigrlimo u cilju očuvanja Zemlje. Platon je savremenike podučavao filozofskom razmišljanju, a nakon niza vekova i revolucija čovečanstvo bi trebalo da usvoji nova, drugačija znanja kojim će sebi prokrčiti put ka održivoj budućnosti u kojoj nema otpada. „Uzmi-upotrebi-napravi-upotrebi…” je perpetuum mobile ovog pristupa koji integriše ekonomiju i sistem upravljanja otpadom.
O postulatima na kojima se zasniva model cirkularne ekonomije, o tome da li Srbija prati korak sa svetom, kako da otpadu pridamo vrednost koju ima sam po sebi i na koji način da napravimo sistem proizvodnje koji će omogućiti da se razvijamo na jedinoj planeti koju imamo pričali smo sa Milanom Veselinovim, jednim od organizatora i predavača na Akademiji.
EP: Kako biste laiku objasnili pojam cirkularne ekonomije? Koje su njene prednosti u odnosu na linearnu?
Milan Veselinov: Veoma bitna pitanja u celoj priči o cirkularnoj ekonomiji su „Zašto” i „Da li nam je CE potrebna?” Jasno je da smo nekad mogli da popravimo frižider, telefon i peglu. Danas se to ne isplati. Pitanje je da li to ima smisla? Priznajte koliko starih mobilnih telefona držite u fioci. U njemu imate zlata, bakra i retkih elemenata koje je skupo i teško nabaviti. I biće sve skuplje i teže. Poenta cirkularne ekonomije je da počnemo da pravimo proizvode koji će služiti čoveku, da sa posedovanja proizvoda pređemo na njegovu funkcionalnost. Time obezbeđujemo da proizvođači vide korist u proizvodnji dugotrajnijih proizvoda, u štednji neophodne električne energije i u pažljivijem izboru materijala za proizvodnju. Trenutno nam proizvodi nisu dizajnirani za takvu ekonomiju, pravimo proizvode u kojima je teško razdvojiti materijale i oni se koriste po principu „Uzmi-napravi-upotrebi-baci”.
Cirkularna ekonomija, ako se pravilno implementira, obezbeđuje znatne uštede na upotrebi resursa, do 70 odsto, a energije čak i do 90 odsto. Osim toga, ona održava okruženje čistijim, bez otpada, budući da sve resurse postmatramo uvek i samo kao takve.
EP: Koji su postulati industrijske ekologije i kako zamišljate njeno dostizanje u kontekstu srpske privrede?
Milan Veselinov: Industrijska ekologija je zapravo disciplina iz čije zamisli je nastala cirkularna ekonomija. U okviru IE, industrija se posmatra kao deo prirodnog sistema, posmatraju se vrlo jednostavno ulazi materije i energije u industrijski sistem, njihovo poreklo, promene unutar industrije i izlazi iz industrijskog sistema. Posmatra se kako ti izlazni tokovi utiču i na prirodu i na ekonomiju, te kako zapravo sve to utiče i na društvo.
Industrijska ekologija je bitna da bismo odgovorili na jedno pitanje: Kako da napravimo sistem proizvodnje koji će omogućiti da živimo i razvijamo se na ovoj planeti, jedinoj koju imamo? Planeta se u IE ne posmatra emotivno, već veoma racionalno kroz analizu dostupnih resursa za naše uređaje, zemljišta za proizvodnju hrane, izvora energije za sve što čovek želi da stvori.
Srbija je na početku takvog razvoja i dobro je što znamo svoju poziciju. Pred nama postoje dva puta. Prvi je mnogo skuplji i on pretpostavlja zanemarivanje trenda razvoja industrijske ekologije i cirkularne ekonomije, a drugi je inventivniji, pragmatičniji, efektivniji i jeftiniji. Bitna razlika između ta dva puta je pristup inovacijama, od društvenih, organizacionih, tržišnih do tehnoloških. Prvi pristup ih zanemaruje i bavi se tradicionalnim vrednostima privrede, drugi inovira i gura nas uz svetsku lestvicu mogućnosti. Pitanje je samo ko to može sad da prepozna – od firmi, do lokalnih samouprava, potrošača ili civilnih društava.
EP: Očigledne su prednosti cirkularne ekonomije, ali kako ćete je približiti čoveku koji ne želi da se menja i koji gleda kako da prehrani porodicu bez dodatnih
troškova?
Milan Veselinov: U svakoj priči postoje pobednici i gubitnici. Danas skoro da nemate više tradicionalnih zanata, kao što su kazandžija, jorgandžija, kubikaš, bojadžija… Svet napreduje i nikoga ne čeka. Latinska poslovica kaže „Nije sramota ne znati, sramota je ne želeti saznati”, i stoga moramo konstantno učiti. Od učenja nema odmora ako želimo napredak. U suštini, postoji samo podela na one koji prihvataju i vode promene i one koji će biti poneseni promenom.
EP: Mnogo ljudi se prijavilo za Akademiju cirkularne ekonomije. Da li mislite da to znači da se naši ljudi okreću ka više održivoj budućnosti? Koje je uopšte stanje na polju upravljanja otpadom u Srbiji, prema vašem mišljenju?
Milan Veselinov: Cilj nam je da formiramo kritičnu grupu ljudi iz kompanija koje vide smisao u poslovanju po cirkularnim postulatima i koja će vremenom rasti, unapređivati se i jačati do nivoa kad će imati dovoljno snage da promeni sistem. CirEkon i Privredna komora Srbije su tome apsolutno posvećeni kao realizatori programa.
U konceptu upravljanja otpadom postoji tzv. piramida upravljanja otpadom, koja kaže da su prioriteti po važnosti sledeći: 1. Prevencija stvaranja otpada 2. Priprema za ponovnu upotrebu 3. Reciklaža 4. Upotreba otpada u smislu povraćaja energije i 5. Deponovanje. CE priprema strategije kako da se postignu prioriteti 1 i 2. Srbija je usred uređivanja petog prioriteta i prelazi polako na reciklažu i insineraciju, energetski povrat materije. Dakle, kasnimo oko 35 godina za Evropom. U toj situaciji, ako se ozbiljno usmerimo na kreiranje proizvoda koji ne proizvode otpad shodno praksi u EU, koliko nama zapravo treba da upravljamo otpadom?
Međutim, plan i praksa su drugačije kategorije i mi moramo da obezbedimo dovoljno kapaciteta da tretiranje otpada, koji će neminovno postojati još 20 do 30 godina, ne košta previše i da nam rešava probleme brojnih deponija koje se non stop izlivaju u zemlju i vode. Bitnije je još da u narednih 20 godina sami sebi ne vežemo ruke prevelikim investicijama u starim tehnologijama i time onemogućimo brži razvoj u skladu sa EU. Situacija je takva da ne možemo da procenimo tačno koliko mi resursa možemo da vratimo u proizvodnju putem reciklaže, ali i kada bismo mogli, trenutni zakoni nam to ne omogućavaju. Radi se na tome i očekuju se promene u zakonima, bude se recikleri i ima ih sve više.
EP: Često pominjete snagu cirkularne ekonomije i vrednost cirkularne ekonomije. Kakva se tu vrednost stvara?
Milan Veselinov: CE je novi način stvaranja vrednosti. Pod njenim okriljem, možemo očekivati da su proizvodi napravljeni od materijala koji ne štete našem okruženju i mogu da se jednostavno razgrade u prirodi. EU uvodi pravila koja će motivisati proizvođače da prave takve proizvode, ali i kupce da se odgovornije ponašaju prema stvarima koje koriste.
Vrednost je u znatnoj uštedi materijala, u uštedi energije, u čistijim izvorima samih resursa, u dužem trajanju proizvoda, možemo očekivati da će se proizvodi sve više deliti, da ćemo imati organizacije koje će vaše dotrajale proizvode vraćati u fabriku umesto na deponiju, situaciju gde resurse kupujete od reciklažnih centara umesto da ih dovlačite iz rudnika, kupce koji onlajn kreiraju proizvode po svojoj meri, percepiramo da ćemo cenu proizvoda određivati po tome koliko proizvod šteti ili doprinosi vašem okruženju, koliko vam olakšava dan. Pri tom, na godišnjem nivou imamo više od 9 miliona tona resursa koje možemo ali prestajemo da koristimo.
Prednosti su takođe u očekivanom, ponovnom buđenju industrije refabrikacije, popravki, rezervnih delova, reciklaže, tržišta onlajn deljenja proizvoda od šrafcigera do automobila, znatni prelazak na usluge pored proizvodnje, itd.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
Intervju u celosti možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018.
