Eskalacija krize prekograničnog zagađenja plastikom postaje sve očiglednija, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom – neke od država na prvoj liniji fronta su Brazil, Etiopija, Kenija, Indija, Indonezija i mnoge druge. Ove zemlje oslikavaju urgentnu potrebu za globalnom saradnjom i koherentnim regulativama koje bi stale na put problemu.
Brazil se suočava sa rastućom konzumacijom plastike koja nadmašuje njegovu sposobnost za upravljanje otpadom. Iako je doprinos Brazila globalnoj proizvodnji plastike minimalan, potrošnja plastike na domaćem tržištu raste, a zemlja uvozi sve više plastičnog otpada. Prema nedavnoj studiji, Brazil bi mogao postati četvrti najveći proizvođač plastičnog zagađenja na svetu, sa više od trećine plastičnog otpada kojim se ne upravlja adekvatno. To je ekvivalentno više od 1.500 plastičnih boca koje svaki stanovnik godišnje baci u okolinu. Ograničena infrastruktura i kapaciteti za prikupljanje i sortiranje u gusto naseljenim priobalnim zajednicama i glavnim gradovima kao što su Sao Paulo i Rio de Žaneiro postaju sve vidljiviji problemi.
U Etiopiji, tragedija klizišta smeća u Košeu 2017. godine, koja je odnela preko 70 života, istakla je opasne uslove života zajednica koje su blizu nesigurnih deponija. Koše je deponija na koju pristiže otpad iz Adis Abebe, i u ovoj je funkciji od 1964. godine. I pored projekata rehabilitacije, deponija Koše nastavlja da se širi i dalje predstavlja rizik od klizišta i ozbiljne zdravstvene opasnosti, uključujući izloženost otrovnim hemikalijama i respiratornim bolestima. U jednom momentu njena površina iznosila je 36 hektara. Kenija je preduzela odlučne korake protiv plastičnog zagađenja zabranom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Iako je zabrana u početku bila efikasna, izazov prekograničnog zagađenja, brzo se problem vratio zbog ilegalnog prelaska otpada preko granica sa susednim zemljama kao što su Uganda i Tanzanija. Uprkos zabrani, trgovci su našli načine da krijumčare plastične kese u zemlju, često skrivene unutar drugih pošiljki koje nisu obuhvaćene zabranom, navodi detaljan WWF izveštaj.
Pročitajte još:
- ZELENA REVOLUCIJA I CRNO ZLATO LATINSKE AMERIKE
- EU: PORAST OIE ZAHTEVA VEĆU SARADNJU ZARAD BOLJE FLEKSIBILNOSTI ENERGETSKOG SISTEMA
- ENERGY WEEK WESTERN BALKANS – POTENCIJALI OIE
Mala ostrvska zemlja – Fidži, snosi teret globalne krize upravljanja plastičnim otpadom što ugrožava njegov glavni sektor – turizam. Morski plastični ostaci, koji se okeanskim strujama prenose na obale Fidžija, ugrožavaju njegov bogat biodiverzitet kao i vitalni sektor koji doprinosi do 40 odsto BDP-a Fidžija. Turisti proizvode znatno više plastičnog otpada u poređenju sa stanovnicima, a kako se broj posetilaca povećava, raste i izazov upravljanja ovim otpadom.
Ovi primeri iz Brazila, Etiopije i Kenije samo su deo problema sa kojim se suočava ceo svet, ali finansijski slabije države u još većoj meri, uprkos tome što su daleko od velikih proizvođača plastike, često daleko i od velikih potrošača, a otpada je sve više, dok infrastruktura zaostaje. Iako pojedinačne nacije pokušavaju da se nose sa problemom putem zakonodavstva i poboljšanja infrastrukture, internacionalna priroda problema plastike potkopava te napore. Izazov je još teži zbog nedostatka globalnih standarda i saradnje, što rezultira parcijalnim pristupom koji često samo prebacuje teret problema, umesto da ga rešava. Ova velika nejednakost je posledica strukturnih nejednakosti unutar lanca stvaranja i plastike što neproporcionalno utiče na države.
Samo u 2019. svi procesi vezani za plastiku doprineli su 1,8 milijardi tona emisija ugljenika, pri čemu su zemlje sa niskim i srednjim dohotkom snosile većinu tereta, kao i osam puta veće troškove za posledice ovog problema.
Bez konkretnih, obaveznih međunarodnih direktiva, projekcije ukazuju na alarmantno povećanje od 90 odsto pogrešno upravljanog plastičnog otpada do 2040. godine.
Energetski portal
