„I dozvah sušu na zemlju, i na gore, i na žito i na vino i na ulje i na sve što zemlja rađa“, glasi jedanaesti biblijski stih Knjige proroka Ageja.
Suše, praćene ekstremnim vrućinama, koje odnose useve, stoku, pa i ljudske živote, nekada su pripisivane Božijem gnevu i drugim višim silama. Iako danas imamo bolje naučno razumevanje ovih vremenskih pojava, jedno je sigurno –opstanak ljudskog roda oduvek je zaivisio od vremenskih prilika, a naša planeta verovatno nikada nije iskusila ono ću nazvati „klimatski raj“.
Pa, ako je tako, čemu onda ovolika histerija oko klimatskih promena? Mediji su svakog leta preplavljeni vestima o toplotnim talasima i ektremnim vrućinama, što ne treba da nas čudi jer leto i treba da bude toplo, sa tom razlikom što se zadnjih godina ovim pojavama pripisuju klimatske promene.
Ovo može poslužiti kao slabo zasnovan argument kojim poričemo da klimatske promene uopšte postoje, a koji bi verovatno izgovorio neki zagovornik fosilnih goriva dok zadovoljno broji dolare.
Na žalost svih nas (a najviše naftnih profitera), klimatske promene su vrlo stvarne, a evo šta je neopkolebljiv dokaz.
Svake godine novi rekordi
Vesti o nemilosrdnom toplotnom talasu, koji je zahvatio gotovo celu Severnu Ameriku i Evropu, ažuriraju se iz sata u sat. U Americi je ovih dana temperatura išla do 43 stepena Celzijusa, u Meksiku – do 52!
Ni Evropa ne zaostaje kada su u pitanju ekstremne vrućine, a mediji javljaju da su trenutno najtoplije Rumunija i Srbija u kojima temperatura ide do 40. podeoka.
Na sreću, svima je dobro poznato kako treba da se nosimo sa velikim vrućinama – puno tečnosti, izbegavati boravak napolju i teške fizičke aktivnosti. Ništa što jedan dobar klima uređaj i rashlađeno piće ne mogu da reše, zar ne?
Iako je ovo donekle tačno, veći problem predstavlja pitanje – šta će biti iduće godine?
Ujedinjene nacije su saopštile da bi 2024. mogla oboriti prethodne rekorde iz 2023. godine, koja je bila najtoplija godina u istoriji merenja. Lani je prosečna globalna temperatura bila 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, a naučnici očekuju da će ove godine po prvi put u istoriji globalna temperatura premašiti prag od 1,5 stepeni Celzijusa.
I još nešto: maj 2024. godine označio je i dvanaesti uzastopni mesec u kome je prosečna globalna temperatura bila najviša zabeležena otkako se vrše merenja. Slučajnost? Pre će biti – klimatske promene.
Jedno novo naučno istraživanje ukazuje na to da klimatske promene povećavaju šansu za pojavom toplotnih talasa i do 35 puta. Iako bismo velike vrućine svakako iskusili jer, kao što rekoh, leto je – klimatske promene izazvane gasovima staklene bašte čine ih dužim, intenzivnijim i još učestalijim.
Ako dozvolimo ovo kontinuirano zagrevanje planete do tačke nepovratnog, šta će biti sa svim živim bićima, a šta sa nama?
Zbog toga je jasno zašto objašnjenje za pojavu učestalih toplotnih talasa i drugih vremenskih neprilika ne treba da tražimo u prošlosti, već treba da gledamo u budućnost i sa pravom strahujemo od iste.
Milena Maglovski
