Ženski centar Užice osnovan je 1998. na inicijativu 15 žena, sa ciljem unapređenja položaja žena u lokalnoj zajednici. Prvih godina razvijali su zdravstveni, obrazovni i ekonomski program za osnaživanje žena iz ranjivih grupa. Vremenom, zdravstveni program prerastao je u Savetovalište za žene obolele od raka dojke Jefimija, pokrenut je Program za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i uspostavljena usluga SOS telefona za žrtve porodičnog nasilja, dok je ekonomski program doživeo pravi bum kad su 2010. došli na ideju da pokrenu program za prikupljanje i reciklažu tekstila (Retex).
Jedan od inicijatora Retex-a je danas njegova menadžerka, Marina Tucović, diplomirani inženjer tehnologije tekstila, sa iskustvom stečenim u tekstilnim firmama Yumco i Frotex.
Od tada do danas, Ženski centar Užice aktivno se bavi prikupljanjem tekstila, njegovom ponovnom upotrebom i reciklažom, poklanjaju ga onima kojima je potrebna odeća, a stvaraju i nove proizvode. Trenutno razrađuju ideju otvaranja Regionalnog centra za zbrinjavanje tekstilnog otpada, u okviru kojeg bi proizvodili reciklirano tekstilno vlakno, za šta im treba podrška investitora i šire društvene zajednice. Sa Marinom Tucović razgovaramo o svim benefitima Retexa-a, ali i drugim aktivnostima Ženskog centra Užice, koji je za svoj rad nagrađen brojnim priznanjima.
EP: Kako ste došli na ideju da pokrenete program za reciklažu tekstila?
Marina Tucović: Prikupljanje i reciklaža tekstila je inicijativa koja je započeta kao projekat 2010, nastala kao rezultat prepoznatih potreba zapšljavanja žena iz ranjivih grupa koje nisu konkurentne na tržištu rada (žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene žrtve porodičnog nasilja, žene starije od 50 godina) i potreba lokalne zajednice za poboljšanjem kvaliteta sistema primarne selekcije otpada. Predstavlja inovativni model zbrinjavanja otpadnog tekstila, jedinstven na teritoriji Srbije, koncipiran u skladu sa tehnološkim karakteristikama otpadnog tekstila. Naš rad se zasniva na principima solidarne ekonomije i održivog razvoja. U Retex-u je zaposleno šest žena iz višestruko ranjivih grupa, a zahvaljujući programu javnih radova NSZ, povremeno angažujemo još žena. Većini žena koje kod rade u Retex-u to je prvi posao, a njihov entuzijazam i spremnost da prebrode zajedno sa nama sve izazove koje ovaj posao donosi, najveća je satisfakcija za dalji rad i razvoj ovog koncepta. Do sada smo uspeli u tome da dve žene ostvare pravo na invalidsku penziju, što je za naš mali tim veliki uspeh.
EP: Šta je osnovna ideje Retex-a i kako izgleda ceo proces od starog do novog?
Marina Tucović: Osnovni koncept naše ideje zasniva se na produženju veka upotrebe otpadnog tekstila, imajući u vidu činjenicu koliko tekstilna industrija ima štetan uticaj na očuvanje životne sredine, kako u samom procesu proizvodnje (emisija štetnih gasova, ogromne količine otpadnih voda, većinska proizvodanja sintetičkih vlakana koje u osnovi predstavljaju derivate nafte), tako i u kategoriji otpada (kratak vek korišćenja, dugi vek raspadanja, emisija štetnih gasova). Stari tekstil dobijamo od građana, potom ga sortiramo, deo koji je upotrebljiv se donira, a zdrava tkanina koristi se za izradu novih proizvoda. Neupotrebljiv tekstil ide na deponiju. Naš koncept ima i svoju razvojnu fazu, to je proizvodnja recikliranog vlakna koja bi omogućila tretman preostalog tekstila koji ne može da se koristi u predhodnim fazama, ali i da uključi otpad koji nastaje u tekstilnoj industriji. Značaj ove faze je u tome što bi proizvodnja recikliranog vlakna zaokružila ceo koncept rešavanja otpadnog tekstila. Reciklirano vlakno ima svoju primenu u industriji netkanog tekstila za proizvodnju zvučnih, toplotnih i drugih vrsta izolacija.
EP: Ko je sve uključen u proces prikupljanja tekstila?
Marina Tucović: Inicijativa prikupljanja i reciklaže tekstila bazira se na saradnji sa građanima i njihovoj spremnosti da doniraju tekstil. U početku smo prikupljali tekstil samo od stanovnika Zlatiborskog okruga, sada nam tekstil pristiže iz cele Srbije i već imamo problem nedostatka prostora za prihvat tekstila. Takođe imamo veliki broj poziva od kompanija za prihvat polovnih radnih uniformi i tekstilnih firmi za prihvat postindustrijskog otpadnog tekstila. Naše dosadašnje iskustvo pokazuje veliku spremnost građana da učestvuju u ovom procesu, što potvrđuje činjenica da najveći broj građana kod nas donosi tekstil još od 2010.
Intervju vodila: Milica Radičević
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.
