Ispod gomila lišća, grančica i kore žive razna stvorenja, od malih gmizavaca kao što su daždevnjaci i žabe do beskičmenjaka kao što su puževi, kišne gliste i pauci.
Kada beskičmenjaci „grickaju“ lisnu materiju, oni je usitljavaju na sitnije komade. Tako bakterije i gljive razgrađuju ove delove i pretvaraju ih u vredne hranljive materije kao što su azot, kalcijum i sumpor koji pomažu u ishrani drveća i drugih biljaka.
Ova vrsta prirodnih procesa od velike je pomoći kroz obnavljanje tla, jer doprinosi životnim ciklusima. Tako se mrtve biljne materije pretvaraju u hranu za žive biljke.
Iako uvelo lišće može izgledati kao da nema nikakvu ulogu, mikroskopski svet vrvi ispod njih.
Pročitajte još:
- ZNANJE STARO 2.500 GODINA MOGLO BI DA OBNOVI AMAZONSKU PRAŠUMU
- PAUKOVI KAO POKAZATELJI ZDRAVE ŠUME: ULOGA PANJEVA ZA EKOSISTEM
- KAKO KLIMATSKE PROMENE UGROŽAVAJU LEPTIRE?
Prednosti za životnu sredinu
Mikrostanište listova je raznovrsno. Strukturno se sastoji od biljnog otpada kao što su uvelo lišće, cveće, kora, seme i grančice. Hemijski, sadrži supstance kao što su celuloza i lignin.
Studija iz 2023. sugeriše da lišće jača biodiverzitet ekosistema tako što čini zemljište plodnijim i smanjuje rizik od patogena iz otpada koje su ostavile životinje.
Osušeni listovi prolaze kroz tri faze raspadanja. Vidljivi gornji sloj je sloj legla. Drugi sloj, sastavljen od trulih listova, je sloj fermentacije. Poslednji, potpuno truli sloj je napravljen od guste i tamne organske materije zvane humus, vrste zemljišta koje pruža idealno okruženje u kojem biljke rastu i napreduju.
Daniel Frank)
„O tom tlu treba razmišljati kao o ekosistemu. To zemljište sadrži mineralnu komponentu, kao što su pesak, mulj i glina. Sadrži i prostore ispunjene vazduhom ili vodom, ali i organskom materijom. Postoji i živa komponenta, kao što su gliste, gljivice i bakterije. O ovom tlu treba govoriti kao o složenom sistemu, a ne o jednoj celini“, istakla je Sju Barton, naučnik za biljke i zemljište sa Univerziteta Delver.
Ne samo da lišće koje se raspada pomaže u oslobađanju hranljivih materija u zemlju, već može i da skladišti ugljenik u zemljištu. Procesom fotosinteze, ugljenik se pretvara u biomasu, koja na kraju umire i postaje lišće ili mrtvo drvo.
„Mrtvo“ lišće je takođe važno stanište za životinje. Tokom zimskih meseci uvelo lišće divljim životinjama pruža utočište. Ispod rastresitog šumskog poda leže ugnežđene čaure moljaca i leptira, a bumbari se kriju da bi se zaštitili od hladnoće, hibernirajući tokom zimskih meseci.
„Većina leptira i moljaca prezimi u ovom okruženju, bilo kao jaja, gusenice, lutke ili odrasle jedinke. Moljci, leptiri duginih boja i gusenice tigrastog moljca zarivaju se u gomile lišća da bi se zaštitile od hladnog vremena i predatora. Crvenoprugasti leptir polaže jaja na opalo hrastovo lišće“, istakla je Sju Barton.
Šta uraditi sa suvim lišćem?
Naučnica predlaže da se lišće pokupi sa travnjaka kako bi svetlost prodrla i omogućila proces fotosinteze.
„Na ovaj način se poboljšava kvalitet zemljišta, tako da biljke koje rastu u toj oblasti dobijaju više hranljivih materija. Zemljište je rastresito sa boljom strukturom što je odlično za razvoj biljaka. Lišće ne teba stavljati u plastične kese, jer taj resurs više neće moći da se koristi. Druga opcija je kompostiranje lišća“, istakla je Sju Barton, naučnik za biljke i zemljište sa Univerziteta Delver.
Izvor: RTS
